Држава је бивша, другарство траје

Једанаесторица некадашњих војника некадашње Југословенске народне армије из Србије, Македоније, Босне и Словеније посетили су своју касарну, и подсетили се на војничке дане.

Словенац Растко Чоп живи у Аустрији и није му било тешко да пређе 800 километара да би поново видео своје другове из војске. Каже да му овакви сусрети много значе, јер га подсећају на много лепша времена:

"Тада су људи били другачији, много бољи, искренији и моралнији. Старешине су нам биле као очеви и мајке и што је најважније били су праведни, а то нам данас много недостаје у друштву."

Другови из војске који су делили и добро и зло приликом ратних година у бившој Југославији нашли су се, не својом вољом, на различитим странама. На срећу, кажу, нису се срели на ратишту и зато сад желе да се виде и да се друже, каже Стерија Гоголовски из Македоније:

"Лепо је видети се опет са људима са којима си годину дана делио и добро и зло у касарни. Бивше државе више нема, али остали смо ми да се дужимо."

Организатор овог скупа је Владимир Савић из Лознице који је својим бившим војницима омогућио да поново прошетају војничким кругом и да у уђу у касарну "Стевица Јовановић" у којој су живели годину дана:

"Остале су у сећању бројне успомене и догодовштине. Било је ту и несташлука, понекад се бежало из касарне у град, часови радио-телеграфије нису свима ишли од руке, али било је и веома успешних."

Ове године Панчево су посетила њих једанаесторица, а следећи пут, обећавају, биће их више, јер ипак су они били припадници чете за везу и неће им бити тешко да успоставе контакт са свим бившим друговима из војске. Важно је да постоји добра воља.