Култура исхране у Србији

Феномен хране сагледан је с различитих аспеката, полазећи од географских, историјских и културних утицаја, преко начина припремања, чувања и конзумирања, до обичаја и ритуала. Они који посете изложбу, могу сазнати како је изгледала трпеза народне традиционалне сеоске софре, и по чему су се разликовале грађанске и владарске трпезе појединих региона и локалних средина.

"Најаутентичнију и најаутохтонију исхрану има Јужна, као и Источна Србија, где су се поједини облици јеловника сачували од старих дана. Јело које бих издвојила као најзанимљивије је белмуж - старо пастирско јело, које је у том облику још из средњег века остало такво до данас", каже Душица Живковић ауторка изложбе "Култура исхране у Србији".

Изложба је, прошле године гостовала у Културном центру Србије у Паризу, поводом номинације породичне славе на Унескову листу нематеријалне културне баштине човечанства. Изложба се, кажу, допала и Београђанима.

"Јесте велико интересовање. Изложба полази од географски условљеног окружења и сагледава историјски и друштвени контекст и културне утицаје, а приказује културу исхране као незаоблазног дела приватног и јавног живота сваког појединца. Захваљујући савременој технологији, изложба је интересантна и младима", каже Душица Живковић, ауторка изложбе.

Ауторка изложбе наводи да је један од највећих проблема велики утицај глобализације, због чега је дошло до уједначавања укуса. Па је, како каже, улога ове изложбе да подстакне свест о очувању специфичности у нашој исхрани.