Ужички трг на изложби у Бечу

Ужички Трг партизана, коме је припало централно место поставке, аутори изложбе сматрају   највећим дометом српског урбанизма после Другог светског рата.

Прелаз из касабе у модеран град Ужицу се догодио 1961. године, отварањем Трга партизана, при чему су иновације примењене у његовој изградњи и композиција заснована на искуству из античког периода, архитекте Станка Мандића импресионирале Европу.

"Трг је подељен на два дела: на део где се налази позориште, библиотека, некада команда гарнизона, касније пошта и на јужни део трга, где се налазе ресторани, кафане и тај како бих рекао јавни део трга... стварајући једну специфичну атмосферу, успео је да оствари нешто што нигде у Европи у том периоду, 60-их година није виђено", каже др Душко Кузовић, коаутор каталога изложбе у Бечу.

Више од пет деценија трг је жила куцавица града, место за прве кораке и одмор са унуцима, место састанка и растанка..који се временом мењао.

"Трг буди велика осећања, зато што са Тргом смо расли. Представља неко место сусрета, увек пре града или негде пред шетњу увек се састајемо овде. Трг је баш читав мој живот... То јесте место за све Ужичане и јесте место свих збивања, али неке садржаје који се сада налазе на овом Тргу
 бих једноставно изместил", кажу Ужичани.

Трг је једноставно био срце овог града и велика је штета што сада изгледа овако како изгледа.

Све се гласније чује да Трг треба заштитити као споменик културне баштине у изворном стању.

"Да покушамо док још све није уништено, док још није све надограђено, док све терасе нису застакљене, док сва приземља нису реновирана, да тај период погледамо, из тога издвојимо оно што је вредно и покушамо да га заштитимо", каже др Душко Кузовић.

Став и аутора изложбе у Бечу је да треба заштитити оригинално дело архитекте Мандића, што подразумева и обнову Поште срушене у НАТО бомбардовању и враћање на Трг Титове бисте, јер само такво архитектонско наслеђе баштина је, не само локалне средине, већ и баштина Европе.