Боси Росић Вукова награда

Први предмети етнографске збирке Музеја Старо село, чији је Боса аутор, стигли су у Организацију златиборских плетиља, где је радила док се још није ни размишљало о етно парку

"Многе плетиље које су имале тако интересантне предмете који су изашли из моде, и нису се више носили, њима је било жао да то баце, као нпр. ове чарапе, никад их нико није у XX веку обуо на ноге, онда су оне доносиле и остављале код Добриле", каже Боса Роса.

Јасно је било да тим предметима треба музеј за даљу чување, у чије оснивање се укључила Боса као етнолог, радећи потом у Старом селу четврт века.

"Ту сам и одрасла и сазрела и научила много тога, и упознала много људи и што кажу дошла до свих сазнања која су ми после веома много користила у мом даљем научном раду", додаје Роса.

Али ни када је као истраживач узичког музеја кренула са читањем српске историје са надгробних споменика, није заборавила ни народну архитектуру.

"Ја сам обрадила око 70.000 надгробних споменика српског народа које у Румунији, Мађарској, Албанији, Србији целој, Драгачеву итд, и јакомного објеката народних сам сликала успут", каже Боса.

"Ја бих желео да просто и младе колеге имају узор у Боси Росић, јер онаје та темпирана игла како се одлази на терен и колико се остаје не терену и како се истражује и како се остављају записи", каже директор Народног музеја у Ужицу Никола Гогић.

У пензији, а као да није, тренутно не диже главу са припремање књиге о Србима у Румунији,  истовремено се спремајући за истраживање српског гробља у Италији, које је, каже, у италијанским проспектима препоручено као дестинација коју треба посетити, надајући се да ће и реализовати у Гучи Музеј мајсторском клесару Радосаву Чикиризу, најбољем српском самоуком вајару - више него довољно за Вукову награду.

rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552