У Лесковцу нема довољно специјалиста

На одељењу неурологије ретко има празног кревета. Месечно се у њој збрине више од стотину пацијената.

И у амбулантама је стално гужва, а од осморо неуролога раде само њих шесторо, двоје колега су тешко болесни. Кад је време годишњих одмора онда је критично, па их радује што ће им се за четири године придружити још три лекара.

„Тешко је. Сви радимо прековремено и имамо велики број часова у дежурству који не могу да буду исплаћени”, каже др Сунчица Митровић, начелница одељења неурологије.

Недавно су добили нове мониторе, ЕКГ апарате а од прошле године примењују фибринолитичку терапију код пацијената са исхемијским можданим ударом који је све чешћи. Недостатак лекара пацијенти не осећају и, кажу, задовољни су односом и лекара и медицинских сестара према њима.

Са специјалистима је слично и на хирургији, где се месечно уради две стотинр операција и троструко више прегледа. За пет година, девет од шеснаест хирурга отићи ће у пензију, а на специјализацији у тој грани тренутно је пет лекара.

„Ако је за специјализацију потребно пет година, још толико је потребно да прође у озбиљном учењу и раду са искусним хирургом како би лекар могао да се осамостали”, наглашава др Јовица Вучковић, начелник Хирургије.

Ни анестезиолога нема довољно, па се уместо три користе само две опреационе сале на овом одељењу. Иако се прилично касни, ипак се од прошле године кренуло са мртве тачке: одобрено је четрнаест дефицитарних специјализација, ове године још три.

Општа болница Лесковац тренутно има 29 лекара на специјализацији и четворо на субспецијализацији, каже Александар Станковић, помоћник директора болнице: „Можемо да кажемо да смо релативно задовољни, с обзиром на то каква је ситуацију у здравственом установама у Србији.”

Питање је када ће посао наћи 83 лекара, који су већ предуго на евиденцији тржишта рада, и 426 медицинских сестара и техничара. Половина тог броја тренутно, по систематизацији, недостаје лесковачкој болници.