Дивљи коњи са Суве планине одлазе у легенду?

"Обишли смо место звано Дивна горица, на неколико сати пењања од најближег села и асфалтног пута, где смо пре неколико година видели крдо дивљих коња које је тада имало 12 грла. Сада, нажалост, нисмо успели да их видимо", каже Илић.

И председник Ловачког друштва "Јастреб" из Беле Паланке Душан Јовановић истиче да је дивљих коња остало веома мало.

"Немамо тачних података о томе колико их је остало, али је то сигурно веома мали број у односу на неколико десетина, колико их је некада било. Вековима уназад, у белопаланачком крају било је изузетно много питомих коња и цео крај био је познат управо по великом броју ових животиња. Временом, људи су коње пуштали у дивљину јер су им све мање били потребни. Коњи су годинама боравећи у природи подивљали и одатле и крдо дивљих коња на Сувој планини. Они су се у дивљини размножавали и било је право задовољство да видите велико крдо дивљих коња у галопу. Нажалост, због људске глупости, сада је та бројка сведена на можда свега неколико примерака", каже Јовановић.

Белопаланачки ловци из "Јастреба", како би помогли дивљим коњима да преживе током јаких зима и мразова, остављају храну и со по беспућима Суве планине где претпостављају да би коњи могли да буду.

Сува планина простире се од Нишке Бање, преко Гаџиног Хана, Беле Паланке до Бабушнице. Највиши врх ове планине је Трем који се налази на 1.810 метара надморске висине. Удаљена је педесетак километара од Старе планине, која је и много познатија у јавности.