Oсликала трафо-станицу

Једна трафо-станица у Рудару крај Лесковца недавно је добила потпуно нови изглед за који је најзаслужнија млада академска сликарска, без запослења Бојана Мићић. Село се удружило са Бојаном која је исказала креативност и сада сви заједно кажу то је само почетак.

За најмонументалије уметничко дело које је до сада урадила био је потребан само један леп викенд и помоћ сестре иначе професора математике. Задовољна је урађеним као и мештани Рудара који понос и задовољство не крију.

"Прелепо је сви уживамо, ми седимо, деца се играју и дивимо се, не знамо да било где има овакве трафостанице", кажу мештани.

Ово је остварење вишегодисње жеље да простор крај којег је одрасла оплемени. Сваки мотив на некада сивој суморној трафо-станици је брижљиво бирала. Мотиви села, близина Лесковца, роде које би требале у Рударе чешће да навраћају. Њој је најомиљенија она четврта страна.

"На њој су овце пре свега због имена села, јер кажу да је настало по вуни руди, а онда све те овчице имају карактере па сви ми мештани можемо у њима да се препознамо", каже Бојана Мићић, професор уметности.

Уз трафо-станицу уређен је цео простор, мобилијар је набавила локална самоуправе, а све остало уредили су и боје купили сами мештани на иницијативу председника Месне заједнице.

"Без слоге нема ништа ни у кући, ни у друштву, ни у селу. Тако смо и ми, колико ко може, и уз помоћ наше Бојане сада има диван простор", каже Латинка Митић, Месна заједница Рударе.

И овде се не стаје, каже Бојана, јер све ври од идеја.

"На реду је стари бунар за који се верује да има стотину година, остале су и боје, а онда трафо-станица на улазу у селу, требаће много више времена, боје, скеле, јер је бар два пута већа", каже Бојана Мићић.

За њу предаха нема, дипломирани сликар посао међу ђацима чека већ четири године, али не седи скрштених руку. Поред слика и актова, од жице прави накит и ликове.

"Случајно сам ушла у гвожђару узела жицу у руке и видела да од њега много тога може да се ради. Сада правимове портрете из једног потеза и не знам да то неко у Србији ради, правим и накит највише минђуше и прстење, мада све то може да се прави и од рециклажног материјала", додаје Бојана.

И уз то брине о екологији, јер још као мала научила је да хекла. Пластичне кесе у њеним рукама постају торбе, каже вечне и неуништиве.

rts.leskovac@rts.rs
+381 16 242 131

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.