Ајвар од печурака са Власине

Пре десет година Лидија Арсић је Београд заменила Власином. Уживајући, откривала је лепоте и богатство предела и за кратко време ушла у све тајне биљног света и шумских плодова које је природа овом поднебљу даривала.

Посебно је привлаче печурке од којих данас у свом дому на Власинском језеру прави комплетну зимницу. Ове године, печурке су родиле више него претходних.

"Гљивари имају свој календар који се циклично понавља из године у годину па се каже једна добра, једна лоша, једна никаква", каже Лидија Арсић. "Е, ова је добра."

Берба печурака је дозвољена на Власини, али је обавезан доказ о обучености за бербу, посебно ако су печурке намењене продаји. Чувари природе зато раде без предаха.

Деведесет одсто берача има сагласност, истиче Радош Костадинович, чувар природе ПИО Власина. Међутим, има и оних без потврде, која се добија од откупљивача.

Сада је време сунчаница, али још се може наћи и вргањ, у густим четинарским шумама рујница. Иако је зналац у овој области, Лидија је увек обазрива у берби:

"Треба обратити пажњу на нејестиве гљиве, на мухаре које су јако црвене, онако као из бајке са белим туфницама, халуциногене су. Нејестиве гљиве не треба брати, старе гљиве не треба брати."

Лако, али стрпљиво и са радошћу, пуне се корпе. А онда следи најзанимљивији део. Мариниране, пастеризоване, у туршији, у саламури, осушене, нанизане. Комплетна зимница од печурака. Чак и ајвар. Од рујница. Спремљен за мање од сата.

"Око паприка има пуно посла. Треба да се испече, очисти, испржи, а ово је много лакше", каже Верка Радовановић.

"На мало маслаца иде само две главице лука и 5 килограма млечних рујница", објашњава Лидија. "Паприке су добре и треба их јести, али ово је шумско благо које вас кошта само мало времена и ништа више."

Боровнице, бруснице, мајчина душица, нана и још много тога у ризници здравља. Уз лепоте Власинског језера и све боље могућности за смештај, добро место да се душа и тело одморе, а новчаник не испразни превише.

rts.leskovac@rts.rs