Ћумурџија са Белог Камена

Породица Радојевић се пре десетак година вратила у Бели Камен, посветила се воћарству и сточарству, а најпознатији су по производњи ћумура на старински начин.

До села расутих по обронцима Видојевице и Пасјаче није лако стићи, али се изрован колски пут заборави чим се поглед утопи у пределе топличких планина.

Од Белог Камена нема лепшег места у Србији каже Драгиша Радојевић. Када је пре десетак година у граду остао без посла, он се са породицом вратио на дедовину. Познат је по ћумуру који, заједно са сином, прави на старински начин у отвореној ћумурани.

Сад су ћумуране запаљене и треба да горе пет дана, два дана се хладе а после се вади ћумур. За ћумур је најбоље грабово дрво, објашњава Раде.

Не стигну, кажу, да направе ћумура колико се тражи. Подигли су и засад малина, чувају и нешто стоке, продају овце, млеко, сир.

Посла се овде нико не боји, али се самоћа тешко подноси. Александар и Александра су са родитељима и преко лета али је, како кажу, село пусто, нема младих, пут је лош и уколико је невреме, не може се до града.

Да је у селу као некад тридесет породица, лакше би се и до пута дошло, прикупили би сами новац као што су, присећају се старији мештани, скупљали за струју и за воду. Овако, највећа брига преосталих петнаестак мештана је да их не изненади рани снег, јер касније и машина за чишћење остане по три дана заглављена у сметовима.

rts.prokuplje@rts.rs

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.