Прерасподела рудне ренте?

Конкретно се тражи да локалним самоуправама припадне целокупна рента од три одсто, а не да се као до сада дели на три дела између општине, покрајине и републике. Разлог је појачана експлоатација минералних сировина у последње време, нарушавање животне средине и деградација локалне инфраструктуре. У Кикинди постоји више од 800 бушотина.

Павле Марков, председник кикиндске општине, истиче пример да се крене са изградњом бушотине, а да у општини нико за то не зна.

Није спорно да су рудна богатства власништво државе, али исто тако они који их експлоатишу дужни су да поштују закон.

Адвокат Миодраг Марићевић тумачи закон који каже да по завршетку свих радова на нафтним бушотинама треба извршити санацију и рекултивацију:

"У пракси се може јавити проблем код базена са исплаком или код угаженог земљишта, али то је проблем непоштовања закона, а не непостојања законске основе."

Пољопривредник Живица Терзић из Мокрина предочава да су путеви у атару разровани, јер њима пролазе нафташи „најпре џипом, па кад не може џипом онда трактором, а кад не може трактором онда кировцем":

"Онда смо ми, паори, принуђени да пољопривредним машинама идемо кроз туђе њиве, јер наше не могу бити од станице до границе."

Кикинда, Кањижа и Србобран ће заједнички наступити пред надлежним министарством, а позваће и Нафтну индустрију Србије да подржи предложене измене закона.

Измене би биле ограничене док се не стекну услови да рудна рента и за НИС буде у висини од седам одсто остварених прихода од експлоатације. Наиме, нови Закон о рударству је прописао рудну ренту од 7 процената, али због раније потписаног Енергетског споразума Србије и Русије, за НИС је остало да уплаћује 3 одсто.

rts.kikinda@rts.rs