Чикала - уметници из склоништа

За Александра и Андреја Чикалу, оца и сина, уметност је животни пут, а простор у којем стварају начин да на њему у време беспарице и истрају. Атомско склониште под зградом у којој станују њихов је атеље.

Уз светлост сијалица уместо сунца, у простору испуњеном мирисом влаге, настају дела чудновате лепоте.

"Простор није баш леп, али је инспиративан свакоме ко дође па проведе овде можда сат времена. Ко први пут види", каже Андреј Чикала. "Нама је такође био инспиративан у прво време, али је у суштини веома незгодан за рад. Није здрав. С друге стране, имамо простор. Многе наше колеге немају ни толико. Раде у собама, становима или се због недостатка услова слабије баве оним што воле."

Пуне три деценије Александар, истражујући, ствара мртве природе, пејзаже, надреалистичке композиције и композиције од дрвета, платна и метала, комбинујући тридесетак стилова - десет аутентичних.

"Није ми тешко зато што кад узмем да радим оно што волим, једноставно се искључим", каже Александар. "Због тога је и овакав неред. Не могу да будем срећан и уредан истовремено. То многи не разумеју. Срећни људи су углавном неуредни. Ја сам срећан што ми је Господ дао овај таленат и зато што ћу кад одем на онај свет опет исти посао да радим. Са пуно лакших момената. Тамо ћу да имам све."

Основе сликарства и љубав према уметности Андреј је стекао уз оца, а формалним образовањем  и звање магистра вајарства.

"Отац је мајстор. Ја сам можда на неком нивоу шегрта, иако имам диплому", објашњава Андреј. "То нема никаквог значења, посебно код уметника који се баве вештином, не науком."

Сањајући атеље с погледом ка небу, двојица уметника наставиће да стварају под земљом. У просторију атомског склоништа, које им је радионица и галерија, јер средства за бољи, без помоћи надлежних, сами не могу наћи.

rts.krusevac@rts.rs