Центар културних дешавања на југу земље

За шест година, колико је прошло од пожара који је захватио Гигину кућу, у којој је смесшена Библиотека у Власотинцу, не само да су обновљени зграда и књижни фонд већ се кренуло и са издаваштвом и културним вечерима. Ова установа постала је центар културних дешавања на југу земље.

Када је давне 1850. године Стојан Стојиљковић Гига, власотиначки трговац ситне стоке подигао ову варошку кућу није, ни сањао да ће она постати храм културе.

Ни пожар је није уништио. Све је опет као некада. Проткано патином, миром, духовношћу. Попут музеја у коме је сада место нашао и легат Миодрага Нагорног.

"Често овде долазим по мало инспирације, цео овај простор је лек за душу", каже Никола Живковић, професор ликовне културе.

Али овде време не стоји. Напротив све ври од идеја и предузимљивости. Припрема се 5. број часописа "Наше Власотинце". Има ово место богату историју и људе који своју варош познају и воле. Радо су део ове приче.

"Цео овај простор југо-источно од Лесковца па све до бугарске границе је у сваком погледу: етнолошком, географском, друштвеном, политичком потпуно другачији и што је најважније мало истражен. Материјала је пуно и ми радо неке области истражујемо и то објављујемо у Нашем Власотинцу", каже Драган Видосављевић, вероучитељ и сарадник овог часописа.

"У Гимназији где радим припремам неке нове сараднике Нашег Власотинце, ово овде је љубав, као хоби, неко иде на пецање, неко на рекреацију, а ја пишем и то о великим људима, јунацима из овог краја, два градоначелника Београда су из Власотинца, и о још многим занимљивим темама", каже Саша Станковић, професор књижевности и сарадник часописа.

Уз то издаје се и Власотиначки зборник. Од, како кажу, другог живота и повратка у обновљену Гигину кућу за годину и по дана 13 наслова је изашло из штампе. Сада су део вредног завичајног фонда.

"Издаваштво је новина наше Библиотеке. Завичајни фонд тако постаје све богатији", каже Александра Крстић, библиотекар Завичајног фонда.

Чувари духовног блага власотиначког краја ту су и да едукују, али и охрабре надарене.

"Библиотека је старица од 103 лета, али својим духом и активностима она је веома млада и савремена. Ту смо због основне делатности, али идемо у корак са временом, кренули смо и да издајемо и забележимо савремени тренутак Власотинца. Како је рекао један путописац ово је идилско место, било и верујте остало", каже директор библиотеке у Власотинцу Срба Такић.

Не заостаје ни основна делатност библиотеке. О десетинама хиљада књига уништеним у пожару се не говори. Све је обновљено и увећано. Око 60.000 наслова смештено у простран и адекватан простор, додуше још увек подстанарски.

"До сада је електронски обрађена половина фонда и то знатно олакшава посао и корисницима, али и нама који овде радимо, много брже и лакше се долази до жељених наслова", каже Јелена Миленковић, књижничар Библиотеке.

На свему што раде и како то чине могли би им, кажу, позавидети и много већи центри. Њима је, ипак, додају, довољна само подршка Власотинчана.

rts.leskovac@rts.rs
+381 16 242 131

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 15. фебруар 2026.
8° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом