Родила шљива у блачком крају

За породицу Аздејковић из блачког села Ђуревац, производња шљиве је породична традиција која се преноси са генерације на генерацију. У берби која почиње ових дана, са око десет хектара очекују род изнад просека.

"Очекујемо род негде између 130 и 150 тона. Од тога један део, оно што је пало на земљу ће да оде за ракију, један део ћемо да сушимо пошто имамо своју сушару, а један део ћемо највероватније сачувати у хладњачи", каже Југослав Аздејковић.

Одличном роду надају се и Зечевичи из Качапора, који због веће зараде, на тржиште пласирају искључиво суву шљиву.

"Производимо шест вагона сувих шљива. Сушена шљива се продаје по дупло већој цени него што је тренутно цена свеже робе", каже Душан Зечевић, село Качапор.

Тренутна цена шљиве је око 20 динара и највећи део се преради за ракију на традиционалан начин. Међутим, има и оних који су отишли и корак даље.

"Планирамо да откупимо неких три ипо милиона килограма шљива од којих производимо дестилат као и финални производ то јест ракију и дестилат и ракије пласирамо како у земљама Европске уније тако и у Америку и Канаду", каже Богољуб Милић, власник дестилерије МИМИ.

Пољопривредни стручњаци процењују да се на подручју ове општине преради само петина воћа произведена на овдашњим плантажама.

"Гро шљива са ових плантажа се преради у западној Србији, што значи да ми овде немамо довољно прерађивачких капацитета, и да је неопходно улагати и градити што више прерађивачких капацитета, како у индивидуалном сектору тих мањих и те све људе удружити", каже Бојан Николић, пољопривредна служба Скупштине општине Блаце.

"Немамо неких прерађивачких погона у смислу прераде џемова или неких других производа од шљиве који су интересантни за тржиште", каже председник Општине Блаце Иван Бургић.

По броју стабала и површини под шљивом, општина Блаце спада у ред највећих произвођача овог воћа у Србији. Зато се и овог викенда, већ дванаесту годину за редом, одржава манифестација Дани шљиве.

rts.prokuplje@rts.rs
+381 27 329 108