Мала породична фабрика четака

Браћа Миодраг и Томислав из заплањског села Горњи Душник пре тридесет година основали су четкарску радионицу. У међувремену, радионица је прерасла у праву малу фабрику, а у посао је укључена цела породица. Кажу, једино рад и слога су их одржали све ове године.

"Сад може да се живи од посла, али уз мало више рада. Не може осам сати да радиш и да зарадиш, мора 10 до 12 сати дневно да се ради, и може да се живи", каже Томислав.

До пристојне зараде стигло се радом, сталним улагањем у нове машине и борбом за тржиште - у Србији и ван граница. Недавно су направили и стругару, па сами праве дрвене елементе за четке. Њихово предузеће нема директора.

"Запослени су сви из куће - од најстарије мајке која има 77 година до најмлађег, 20 година, сви су у производњи и даноноћно се ради", прича Миодраг.

Стевановићи раде и све пољопривредне послове. Зато се не седа док се не окупе сви, а оброке за велику породицу припремају супруге. Тајна успеха је, кажу, у томе што свако зна шта треба да ради.

"Кад је она у кујни, ја сам ван, имамо стоку, леје; онда ја овамо, и све тако радимо и живимо", каже Биљана Стевановић.

У селу удаљеном 40 километара од Ниша мало је младих који су се после школовања вратили. Деца браће Стевановић, који иначе имају кућу и у Нишу, не беже од живота у селу.

"Имамо пут, имамо интернет, све што моји другови у граду имају, тако и ја овде. Овде имам и посао, радимо", каже Марко.

А рада се не боје. Зато им не пада тешко ни посао у њиви и башти или око стоке, ни посао у фабрици. И баш зато Томислав и Миодраг не стрепе за опстанак једине четкаре у централној и угоисточној Србији.

rts.nis@rts.rs
+381 18 236 588