Хуманост на сваком кораку

Колика је жеља и воља да се град сачува од поплава, Шапчани су показали када су за само неколико минута стигли до хале Зорка и кренули пут насипа.

Иако су из градског штаба позвали радно способне мушкарце, пут Дреновца кренула је и једна дама.

"Донела сам лопату, дошла сам, хоћу да идем да радим, да помогнем'', каже она.

Џакове са песком на Летњиковцу даноноћно пуне бројни Шапчани, али и они који су дошли из других градова, и одлучили да овде остану све док Шабац не буде сигуран.

"Доша сам на ауто-пут, развио сам папир са натписом "Шабац",  дошао сам код друга у помоћ, овде сам већ два дана. Боримо се сви, дружимо се. Не идемо кући уопште, радимо, товаримо песак, вежемо џакове, све", кажу мештани.

Раме уз раме, са вредним момцима стале су и девојке.

"Товарим лопатом у џакове, ни сама не знам колико сам до сада џакова напунила, нисам се уморалиа, могу још да издржим", каже она.

Да волонтерима и добровољцима ништа не мањка брину у и предшколској установи "Наше дете".

"Сендвиче правимо даноноћно, сад нас је овде око тридесетак, стално се смењујемо, направили смо преко пет хиљада сендвича. Стално пристижу људи са свих страна, помажу, доносе, ради се", кажу мештани.

Поред насипа опуштања нема, дежура се сваке ноћи.

"Овде смо из града. Чешће долазимо, мало одемо кући, вратимо се", кажу овде.

Иако је наређена евакуација села, на улицама Шапца мало је грађана, а већина радњи је затворена.

"Пуст и празан град не памтим, како радим, а на трафици радим 20 година, нисам ово још доживела", каже једна суграђанка.

Хуманитарна помоћ у Шабац стиже из целе Србије, а солидарност већа је него икада.

rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 269