Обућарска породица Војка

Панчевац Жарко Војка учио је обућарски занат од деде и оца још кад је био дете. Званично се овим послом бави већ 34 године, а његова радња је у граду најстарија.

Он каже да се посао доста променио, има доста машина, а лепкови и друга средства за рад су таквог квалитета, да се све мање користе чекић и ексери. Једино му је, каже, жао што његове ћерке неће наставити породични бизнис, јер су изабрале друго занимање, а плаши се и да ће обућарски занат ускоро нестати.

"Данас људи све више купују јевтину обућу, па ни немају рачуна да је поправљају, него само кад им се исцепа купе другу, а што се тиче заната, нема ученика који желе овим да се баве и да одрже то. Нико није заинтересован", каже Жарко Војнов.

У радњи Жарку помажу жена и 81-годишња мајка, која каже да још има снаге и воље за радом, а сећа се и како је сина приволела да остави посао у азотари и буде обућар.

"Било је нешто прснуло у фабрици, он дошао кући сав испрскан, ја се уплашила, њега једног имам, па му кажем: "Нећеш ти више ићи тамо, него седи овде код деде и оца да радиш". И тако је радио и био задовољан", прича Нева Војка.

Супруга Гордана задужена је да прима муштерије, издаје обућу, али је научила и да помаже у струци.

"Моје је пре свега да фино дочекам муштерије, али помажем кад треба нешто лакше да се уради, на пример да залепим неки ђон, ставим рајсфершлус на чизму или слично", каже Гордана.

Љубазност и квалитет услуге, најважнији су квалитети којима привлаче муштерије.

"Ја сам за ову радњу сазнала од пријатељице. Дошла сам и била задовољна, тако да сам сад стална муштерија. У центру су, близу, тако да ми то одговара, а квалитет услуге је одличан", каже Лучија Тома, муштерија.

Иако им посао одузима много времена, чланови породице Војка насмејано и вредно настављају да раде. Због тога су и до сада били успешни и задовољни.

rts.pancevo@rts.rs
+381 13 342 555