Чувари ватре у Паштрићу

Природа је давно уредила чиме ће се бавити мештани мионичког села Паштрић у клисури Рибнице. Богато кречњаком, који садржи чак 98 % калцијум-карбоната, постало је познато по производњи креча још у Краљевини Југославији.

Стари занат добијања важног грађевинског материјала био је у зениту од 70-их до 90-их година XX века, када је у Паштрићу радило 20 кречана. Данас их је тек пет.

"Довуку се четири тракторке приколице, па се онда зида два дана, па се онда два дана и две ноћи ложи", објашњава Бранислав Живковић. "Процес је огроман."

Креч се печење по старом поступку: 40 сати на 900 степени. Искусни мајстори кажу да не ваља ни препечен, ни недопечен. Од 100 килограма камена добије се 56 кг живог креча. А да би се
паштрићки загасио потребно је 4 литра воде по килограму - и то је показатељ квалитета.

Иако квалиеттан и јефтин грађевински материјал (килограм  кошта 15-20 динара), све више га
потискују нови материјали.

"Ово је остало од прошле године, није могло да се прода. Сад ову кречану кад испечемо, до априла имамо, немамо потребе да печемо", каже Радослав Палавестрић. "Нема потражње, иначе бисмо пекли, што не бисмо пекли."

Упркос проблемима, најупорнији паштрићки кречари не одустају од овог посла, мада је сезонски. Није лако одустати од онога што природа дарује.

"Као што је пршута на Златибору, као што би био кромпир у Гучи, тако је паштрићки креч бренд", наглашава Предраг Пеца Петровић (Музеј камена у Паштрићу). "Овај кречњак је стар преко 220 милиона година. То је тријарски кречњак, дакле, не овај млађи кредни, него тријарски који је идеалан за печење креча."

Креч има широку примену, не само у грађевинарству, већ и у хемијској индустрији, те заштити воћака од штеточина. И ... врло је важан да би се направило добро слатко од шљива.

rts.valjevo@rts.rs
+381 14 236 255