Читај ми!

Неискоришћени потенцијал Владичиног Хана

Пољопривреда и сточарство део су стратегије развоја једне од најсиромашнијих општина на југу Србије, Владичиног Хана. Потенцијала за развој козарства има, али је у општини тренутно регистровано свега 400 коза, док организованог откупа козјег млека и меса нема.

За развој козарства и откуп производа од козијег млека са пашњака у околини Владичиног Хана заинтересовани су и инвеститори из иностранства. Због тога је Фонд за развој пољопривреде организовао семинар о могућностима развоја козарства у општини у којој је тренутно регистровано свега 400 коза.

Зоран Стевановић се од посла у фабрици потпуно преоријентисао на пољопривреду. Пре три године, на кредит је купио имање, козе и изградио штале. Сада је, са стотину коза, власник највећег стада у Владичином Хану.

"Било би најбоље када би се у Пчињском округу изградило десет оваквих фарми, да ми направимо удружење и наше производе пласирамо кроз економске цене", кађе Стевановић.

Његов син Данијел је завршио Медицински факултет. Док чека посао у струци, ради на породичној фарми.

"Радим све, од јутарње муже, преко чишћења фарме, кошења, балирања до уношења хране на фарму", прича Данијел.

Свега је 400 коза у Владичином Хану. У брдско планинским селима пољопривредници чувају по пар грла, за потребе домаћинства.

"Перспективе наше локалне самоуправе леже у селима која су углавном брдско планинска", каже председник општине Горан Малденовић.

Нема прерађивачких капацитета, ханска млекара је приватизована и не ради, али заинтересованих инвеститора има.

Директор Фонда за развој пољопривреде Горан Иванов каже да су инветитори заинтерсовани не само за млеко, већ и за улагање у козарство, за подизање основних стада на територији општине Владичин Хан.

Због тога је Фонд за развој пољопривреде организовао семинар о могућностима развоја козарства. За одрживост фарме неопходно је минимум 150 коза.

Милан Раиновић, власник фарме Зелена коза у Кисачу код Новог Сада, каже да њима недостају пашњаци каквих има у општини Владичин Хан.

"Овде постоје велике површине под пашњацима, велике површине брста, ми то немамо, а то појефтињује јако производњу", рекао је Раиновић.

У Србији има 235 хиљада оваца и коза. Проблеми су, према мишљењу пољопривредних стручњака, одговарајући расни састав, неизвестан откуп, неорганизованост произвођача и нестандардизованост кланичких капацитета.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 07. јул 2025.
37° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом