Крађа камена, вишеструка штета

Дрина је већ годинама на мети оних који би да дођу лако до зараде, а однедавно је то и део Националног парка Тара, уз језеро Перућац. И док се из реке нелегално ваде хиљаде кубика шљунка, у другој зони заштите Националног парка експлоатише се сипар и стварају одрони. Крадљивце не заустављају ни претње казнама од милион и по до три милиона динара.

Чувари националног парка су дежурали и ноћу, али је сипар одвожен у неколико наврата и поткопане литице са којих се ка језеру сада осипају камен, хумус и растиње, за чије формирање су биле потребне деценије.

Око 500 кубика однетог камена, најмања је штета која је ту начињена.

Миодраг Петровић из Националног парка Перућац каже да је најмање 30 година требало да сипар зарасте у траву, а сада је једним потезом људи и машина изгубљен цео један век.

То је такође, како је оценио, и велика еколошка катастрофа, а не само наношење штете Националном парку.

Стазама до воде на језеру спуштали су се медведи, срне и дивокозе, а то је и узгојни резерват парка у коме свака интервенција нарушава природно станиште ових угрожених врста.

Кубик тог камена који се користи за изградњу путева продаје се за 1.000 до 1.500 динара, тако да су потпуно јасни мотиви оних који овде лако долазе до зараде. Оно што није јасно је неефикасност државе у заштити својих добара.

И ниже, низ Дрину, високи водостај је прикрио деформисано речно дно и приобаље из кога се годинама вади шљунак.

Начелница Општинске управе у Бајиној Башти Јелена Тошић каже да у ресорном министарству тврде да у њиховом катастру нема издатих дозвола за истраживање и експлоатацију.

Општина ће организовати своју службу, вршити надзор и подносити пријаве против оних који то раде, најављује Тошић.

Да ће то бити тежак посао, потврђује и досадашње искуство - чувари и инспектори су неретко били и жртве физичких насртаја, а спровођење закона брига најупорнијих.

Сада се предвиђа опсежнија контрола и потпуна примена мера заштите овог подручја које се с правом сматра једним од најлепших у Србији и Европи.