Драинчеви песнички сусрети

У Прокупљу су у току Драинчеви песнички сусрети. Ова манифестација која, са краћим прекидима, има традицију дужу од четири деценије, и ове године окупила је велики број писаца из целе земље.

Миљурко Вукадиновић, добитник Драинчеве награде, пише - како је рекао - "откад зна за себе, а можда и мало дуже". Живи у Београду, неколико година је, због посла, провео у Румунији где је његово стваралаштво награђивано, али му је ова награда посебно важна.

"Цео живот сам желео да добијем ту награду", рекао је Вукадиновић, "јер је он песник из мог краја, имамо сличан однос према језику, према животу, према поезији."

Миљурко Вукадиновић је до сада објавио тридесетак књига. Награду је заслужио целокупним радом, али је жири посебно издвојио његову књигу Шкр/гут (Спев о летењу и паду).

"Он има неке референце које се додирују са Драинцем, кад се имају у виду његове премисе", рекао је Драган Барјактаревић члан жирија. "Његовој и Драинчевој поезији заједничко је то што су обојица авангардни песници."

Драинчеви сусрети окупили су ствараоце из целе земље, а повод више је седамдесета годишњица смрти песника и боема Рада Драинца.

Ови песнички сусрети су значајни и, како је рекао Радомир Андрић, председник Књижевног друштва Србије, можда јединствени по томе јер су у славу једног од наших првих модерних песника.

Раде Драинац, рођен као Радојко Јовановић 1899. године у Трбуњу код Блаца, важи за једног од највећих лиричара у српској књижевности између два рата, а многи познаваоци сматрају да ће праве размере његовог песничког умећа тек бити сагледане.

За собом је оставио двадесетак објављених дела, а његове стихове "Дао бих све ал' ништа немам, глад ми је огромна, руке вечно празне", и дан-данас радо цитирају многи песници широм земље.

rts.prokuplje@rts.rs
+381 27 329 108