Пешице до Хиландара

Тридесетдвогодишњи Станко Томић, који већ шест година живи и ради у Сједињеним Државама, из родног Крушевца кренуо је пешице ка манастиру Хиландар на Светој гори. 

Томић је у Лазаревом граду завршио је основну и средњу школу, факултетско образовање стекао је у Београду, а већ шест година живи и ради у Мериленду у Сједињеним Државама.

Сваког јутра, у 7 сати, ходочасник креће и пешачи до три поподне. Од Крушевца до Лесковца пешачио је два дана.

"Дневно пређем око 35 километара",  каже Станко. "Правим паузу после два сата хода. Тада се мало освежим попијем воду, сок, кафицу."

Станко се није много двоумио кад је одлучивао да ли да крене на пут дуг преко 600 километара. Циљ је да до Хиландара дође до Великог петка и да ускршње празнике проведе на светом месту.

Благослов је добио од владике Давида и оца Симеона. Пошто је на путу, пости само средом и петком. Ово је за Станка, како каже, начин да  духовно напредује.

"Ја нисам на овај пут пошао због гордости. Већ обрнуто. Како су ме ове две ноге одвеле до Америке одвешће ме и до Хиландара на исповест", наглашава Томић. "Некада нисам био свестан да сам све што сам желео у животу имао испред носа: одрицање, жртва, самопрегор."

У време конформизма и других "светиња" потрошачког друштва, ходочашће Станка Томића делује у најмању руку необично. Међутим, он зна свој пут, зна на шта може да се ослони, и нико ко га познаје не поставља питање да ли ће успети.