Ћилими чувају шару од заборава

Пиротске ћилимарке тврде да ћилим може да траје 200 година, јер нема лице и наличје, а ткање је квалитетно и јединствено. Да је животни век ћилима заиста дуг, потврђује колекција пиротских ћилимова, старијих од 100 година, које је изложио Владимир Станимировић и Ниша.

"То је нешто што је дубоко магијски што додирује генетски код, духовни генетски код сваког Србина", каже Владимир.

А да би настао пиротски ћилим, потребни су сати, дани и месеци мукотрпног рада искусне ћилимарке.

"То је тежак занат, због начина седења, страда мало кичма, али ко почне да израђује ћилимове, тешко може да престане да ради", каже Маја Џунић, ћилимарка.

Нажалост, ћилимарки је све мање, а минималну цену ћилима од 200 евра, по метру квадратном, ретко ко може да плати. Због тога, у удружењу за очување старих заната "Грлица", сматрају да је Држава дужна да помогне развој овог светски познатог бренда.

"Да се што већи број жена, које су млађе, упосле, да виде економску рачуницу, да могу после месец дана да кући понесу једну солидну зараду, да то није минималац", каже председница удружења "Грлица" Славица Ћирић.

Јединственост и лепоту пиротског ћилима препознали су у Туристичкој организацији Србије. Ћилим је често заштитни знак наше државе и ексклузивни поклон за стране делегације.

Љиљана Черовић из ТО Србије каже да они покушавају да наметну, кроз поклон и кроз причу која иде уз пиротски ћилим, и да покажу да и они имају нешто аутентично.

Општина Пирот је 2002. године у Заводу за интелектуалну својину заштитила географско порекло ћилима. То је само први кора у очувању традиције овог уметничког заната.