Мало интересовање за органску производњу

Професор информатике, Крушевљанин Бобан Јовановић, последње три године посветио се и пољопривреди. Процедуру за добијање сертификата за органску производњу воћа и поврћа које узгаја, оцењује као дуготрајну, компликовану и скупу. За већину пољопривредника, сматра,  то и јесте највећа препрека.

"Улагања су доста велика од 500 до 1.000 евра по хектару за добијање сертификата , тј. за почетак органске производње, али када погледате на дужи временски период, мислим да се доста исплати. Планирам да проширим и производњу и делатност да урадим и сушару и хладњачу, али се на добијање дозволе доста чека", каже Јовановић.

Органски производи на тржишту имају знатно већу цену, а све већа тражња произвођачима обезбеђују добру зараду упркос томе што је број специјализованих малопродајних објеката за ову врсту производа занемарљив.

На домаћем тржишту готово да не постоје органски производи животињског порекла. У малој количини могу се наћи само јаја, мед и од скора кравље млеко, а са дефицитом еколошки произведеног воћа и поврћа суочава се и једини домаћи произвођач органске хране за бебе.

"Основне сировине које користимо су са нашег терена, али због немогућности да нађемо специфично адаптирано млеко, ми плаћамопуну царину за њега. Ту су и витамини и минерали које такође немају произвођачи у Србији и воће и поврће које користимо у нашој производњи увозимо из ЕУ", каже доктор медицине Радољуб Милошевић из Флорy д.о.о у Крушевцу.

Безбедни, без присуства вештачких материја и хемијско-синтетичких пестицида органски производи су од непроценљивог значаја за очување виталности организма што је Флорy определило да прошле године започне производњу органик инстант дечије хране у складу са строгим европским и домаћим стандардима.

Увозне сировине условиле су већу цену готових производа који се отуда махом поласирају на тржиште Русије и Азије, а мањим делом на домаће.

"Цена органских производа већа је за 30-40 одсто од конвенционалних што поскупољује и саму производњу. Када би цене сировина биле ниже и ми би могли да смањимо цену готових производа бар за десет до петнаест одсто.

Према неким проценама, под органском биљном производњом у Србији је прошле године било тек нешто више од 11.000 хектара. Отуда је већина еколошких производа на нашем тржишту из увоза, а само одређене количине воћа, поврћа, житарица, сокова и џемова домаћег порекла.

Субвенцијама државе и едукацијом произвођача план је да у наредних десет година 20 одсто површина у Србији буде под органском производњом што би значајно унапредило здравље нације и заштиту животне средине.