Oсликавање стварности

Плакат овогодишњег, 17. Југословенског позоришног фестивала, који окупља најбоље представе из региона, изазвао је посебну пажњу ужичке јавности.

На њему је несвакидашњи лик човека из народа који уз Малроову поруку и слоган Фестивала "Овај живот не вреди пуно, али ништа не вреди као овај живот", подсећа на живот, време и простор који је некада био јединствен.

По рођењу Веселинко, данас само Србија, у Ужице је стигао пре петнестак  година као избеглица из Хрватске. И мада га је, како каже, живот водио на различите стране, у овом граду је са посебним разлогом.

"То је темперамент људи сличан моме, темперамент људи који су слободни и кажу оно што мисле и неће да заобилазе", каже Веселинко Мрваљевић.

Због тешке животне приче, несвакидашњег стила облачења или нечег другог, тек Србија је  изненада, како кажу Ужичани, постао, лице са насловне стране.

Грађани кажу да му је, од како је био на плакату, порасла популарност, али да се он није променио, већ је постао све бољи и бољи.

"На плакату вам може свако да стоји, али порука је добра, будимо људи то је порука", каже Веселинко Мрваљевић.

Такав став, чини се, допринео је и настанку једног од најпровокативнијих Фестивалских плаката до сада.

"Тај плакат није глума. То је случајно одабран човек, неко од нас ко је требао да да своју  личност, персонификацију том плакату. Сад смо хтели да извучемо документ са улице и вероватно је то заболело све нас, па и мене када сам погледао плакат", каже Урош Савић, графички дизајнер НП "Ужице".

Уз горак укус прошлости кога је пребродио уз помоћ друштва и нове средине, Веселинко је  скромном зарадом с путујуће тезге и повременим сезонским пословима, јер је у Ријеци остварио тек 15 година стажа, постао необичан човек, кога обичне ствари чине срећним.

"Купио сам имање, довео сам воду струју и то ми је највеће задовољство", каже Веселинко.

Мисао која га сада заокупља је  изградња новог дома, јер у  стари, у Ријеци, како каже, и не помишља да се врати.