Плата за крпљење

Само у једној улици у Лесковцу има шест радњи у којима се продаје половна гардероба. Иако су скоро једна до друге, кажу, посла има за све и може добро да се заради. Многим лесковчанима је и кинеска роба постала скупа па купују овде.

"Издвојиш неки динар и можеш овде да се обучеш, јер за ове модерне радње нема се пара", каже Драгица Ранковић.

Јелена Ђорговска, власнца радње половне одеће каже да им добро иде продаја, посебно када су акције, јер на свака два дана, како каже, имају снижења и људи тада доста купују.

Стара одећа се не баца, већ крпи и преправља. У овој продавници позамантерије не дижу главу од посла. Весна Андеселић поред дипломе Технолошког факултета има још једну диплому-мајстора за преправке.

"Највише радимо закрпе, мењамо старе рајсфешлусе, уграђујемо дугмад на фармерицама", каже Весна.

Владимир Лазаревић, власник СТР "Тина" каже да нису све време радили преправке на гардероби, али да су, са доласком економске кризе, спонтано и преправке почели да раде.

Услуге коштају од педесет до триста динара, што је, како кажу, итекако приступачно за врло скроман кућни буџет већине лесковчана.

Посла напретек има и мајстор Шуца, како га сви у Лесковцу зову. Новица Станковић је обућар већ 35 година. Некада је, каже, само стављао пенџете и флекне на тек купљену обућу, а последњих пет година мајстор Шуца од старих прави нове ципеле. Пензионери имају попуст, а често и гратис.

"Доносе нам на поправку обућу стару двадесет, чак и тридесет година", каже Новица Станковић.

Обућарски занат Милан Станковић изучио је поред оца и каже да га не би мењао за било који други посао.

"Већина младих је незапослена. Ја сам се одлучио за ово и добро ми иде", каже Милан.

У Лесковцу је преко 22.000 људи без посла, а за потрошачку корпу треба издвојити чак две просечне лесковачке плате, па грађанима, како кажу, једино преостаје крпљење.