Вилински двор у Шапцу

Писана историја Библиотеке шабачке почиње октобра 1847. године. Писци је зову Вилински двор, не само због лепоте здања и ентеријера већ и због посебног осећаја материјализованих вредности и одређивања смисла у времену кратког памћења.

Библиотека шабачка располаже са 300.000 књига, има око 10.000 читалаца и још толико посетилаца програма.

"Најтоплије је овде у Шапцу", рекла је Светлана Велмар Јанковић. "Библиотека се издваја простором - то је ипак био Владичански двор, а осећају се књиге, простор и читаоци, чак и данас када књига одумире."

Ова ризница знања све виже пажње посвећује најмлађима, рођеним за читање. Ипак, библиотекари нису ту само да би чували и издавали књиге читаоцима, ту је и брига о рафинираним порукама које преноси, штампање, издавање и електронска база података.

"Можемо се похвалити фондовима, програмима, гостима, чиатаоцима", наглашава  Соња Бокун Ђинић, директорка Библиотеке шабачке. "Ми себе видимо као установу модерне традиције, која траје вековима. Библиотеке су стара здања али се прилагођавају духу времена."

Због посвећености и стручности, библиотекари су за ову важну годишњицу за своје суграђане приредили "Србија на карти Европе и света", која је први пут измештена из ризнице Народне библиотеке Србије, као благо које захтева посебне мере обезбеђења.

"Ово је нешто што се може видети једном у животу и јединствена прилика за Шапчане", рекао је Дејан Ристић, в. д. управника Народне библиотеке Србије. "Ту су ремек-дела светске картографије, раритети који покривају раздобље од пола миленијума, међу њима су и библиографске јединице које постоје само у неколико примерака на свету, атлас из 1936. године, на пример."

Иако је у досадашњој историји, можда у најлепшој фази живота, Библиотека шабачка је ипак недовршена кућа.

Ни после пет година анекс зграде није завршен, а то, је како се чуло на свечаности, опомена за оне који о томе одлучују.