Хумани поштар

Носећи пошту по неприступачном терену, у селима дуж  административне линије са Косметом, Филип Филиповић из Куршумлијске Бање, свакодневно се сусреће са недаћама житеља овог краја.

У време великих снегова, прошле зиме, био је једина веза са светом мештанима забачених села дуж административне линије с Косметом. Носио им је лекове, храну, и пошту.

Хуманост куршумлијског поштара није престала са топљењем снега. Деци чија је школа смештена у истој згради где и пошта, обезбедио је воду за пиће, нове торбе, школски прибор и одлазак на екскурзију.

У оронулој, више од века старој, згради смештене су школа и пошта. Из девет села седам ђака, један учитељ и један поштар - Филип Филиповић. Посао у Куршумлијској Бањи уједно је и прва његова служба.

"Природа је дала, људи су упропастили"

Љубиша Брадић, матичар и председник Месне заједнице Куршумлијска Бања, каже да су некад села била пуна али да је сада све другачије и да је у последњих десет година било само десетак венчања.

"Једина светла тачка у овој нашој запуштеној Бањи је наш поштар и пошта", каже Драгиша Спасојевић. "Иначе, све је то запуштено кривицом људи. Природа је дала, а људи упропастили."

Филип Филиповић каже да је сада све мање времена за најближе, а да су често овим људима најпотребнији управо дружење и разговор.

Када није на терену, Филип се труди да улепша радни простор. О свом трошку реновирао је пошту у Куршумлијској Бањи, довео воду и направио фонтану. Од плате - воли да обрадује своје мале  другаре.

Драгана Младеновић из села Дабиновац каже да им је пред школу дао ранчеве, хемијске, свеске и футроле и да га сви много воле.

"Ово није први пут да нас је обрадовао. За Божић нам је донео јелку", каже Урош Младеновић из Дабиновца. 

Они који су остали овде, живе на рубу егзистенције, а долазак младог поштара сматрају нечим најлепшим што им се десило.

Лела Младеновић из села Дабиновац каже да им је много помогао и да је водио децу у Крушевац и Јагодину да виде зоолошки врт, што они, како кажу, не би могли да приуште својој деци.

"Филип нам много значи у зимском периоду. Доноси нам лекове и потребне намирнице. Мени је неколико пута доносио лекове за децу", каже Милена Драгићевић из села Врело.

Филип каже да ову децу сматра херојима, јер пређу свакога дана између десет и петнаест километара до школе.

"Ја све њих сматрам херојима, јер имају жељу, вољу и имају срца да остану овде и да живе у овим пограничним крајевима, којима су многи давно окренули леђа", каже Филиповић.

У Куршумлијској Бањи, надалеко чувеној по природним богатствима и лековитости, некад је живело преко три хиљаде људи.

Данас је то место које не памти путника намерника. Веза са светом је поштар Филип, чија хуманост улива људима веру да се живот може вратити и у ове заборављене крајеве.