У предворју праисторије

У Ресавсој пећини обележено је пола века од откривања и четрдесет година отварања за посетиоце.

Чудесном игром природе пре сто милиона година почела је да настаје најлепша пећина у Србији. Они који су је више пута посетили кажу да им се увек изнова учини да се налазе у неком ванземаљском простору, окружени богатим пећинским накитом и непоновљивим каменим фигурама од којих је, наравно, најлепша Мајка с дететом.

За пријатеље, госте и спелеологе који су пре пет деценија први у њу ушли заједно са професором Јованом Петровићем, доајеном српске спелеологије, приређен је Концерт на дну пећине.

Спелеолог Стадоје Кусидски Шиља, каже да је тада био опчињен лепотом и богатством пећинског накита и да је откриће Ресавске пећине утицало на сва каснија спелеолошка истраживања у Источној Србији.

"Ходници, пролази и пећинске дворане откривани су лагано, уз светлост карабитних лампи", објашњава Кусидски.

Ресавска пећина недавно је заблистала новим сјајем. Уграђена је најсавременија хладна расвета која не ремети микроклиму пећине. Све просторије и пролази покривени су видео надзором због безебедности посетилаца, посебно најмлађих.

"Оно што недостаје јесте бољи маркетинг", каже Горан Петковић, државни секретар у Министарству финансија и привреде и напомиње да је прве године по отварању пећину обишло 150.000 људи, а последњих година посети је између четрдесет до педесет хиљада.

"До краја године Влада ће прогласити још три просторне целине од националног значаја. Међу њима су Ртањ и Сува планина, али и подручје Кучаја којем припада и Ресавска пећина", каже Срђан Бел, државни секретар у Министарству природних ресурса, рударства и просторног планирања.

План је и да се поправе путеви који воде до Ресавске пећине и оформи нова туристичка кружна тура која би са Коридором 10 повезала Природњачки музеј у Свилајнцу, Манасију, водопад Лисине, прашуму Винатовачу, Ресавску пећину, будући град музеј Сењски рудник и манастир Раваницу.