Последице пожара у Заплању

Шумски пожари који су ове године Србији нанели штету од 50 милиона евра нису заобишли ни Заплање.

У домаћинству Свете Милчића у Краставчу ове године ћумура је за трећину мање него иначе. Пожар у Заплању прогутао је летос више од 200 хектара шума у приватном и државном власништву.

"Више од четрдесет одсто шуме је изгорело", каже Света Милчић. "Од оног отпада може да се прави ћумур. Иначе, ова шума је расла више од седамдесет година. Све су то старе шуме."

Већина житеља села Краставче код Гаџиног Хана живи од шуме - производе ћумур или продају огревно дрво. Готово и нема домаћинства које није претрпело штету од летошњих пожара. Страдало је и више од стотину хектара шума у државном власништву.

"Штета је велика", наглашава инжењер шумарства Бојан Митић, иу Шумске управе Ниш. "Реч је о буковој шуми, чија је кора нежна и брзо страда, па ће за годину-две дрво пасти и иструлити."

Због тога је неопходна хитна санација и сеча стабала, каже инж. Митић, а треба што пре пројектовати и изградњу шумских путева.

Процена штете још није завршена, али оно што се већ може рећи јесте то да је штета, и материјална и еколошка, могла да буде и већа.

"Много више би изгорело да, док је пожар трајао, нисмо радили противпожарне путеве и одбрамбене системе", наводи Саша Ђорђевић, председник општине Гаџин Хан. "Спасли смо шуме у Гару и у Власу, али је Краставче највише страдало."

Сеча нагорелог дрвета и ново пошумљавање, као и пробијање путева који ће омогућити прилаз ватрогасним возилима, план је за наредне три до четири године.

Међутим, за стасавање нових шума до висине 15 и 20 метара потребно је више од пола века.