Џемпери из Сирогојна

Пре пет деценија у златиборском селу Сирогојно почела је организована производња ручно рађених џемпера и других одевних предмета од вуне који су становнике овог села учинили  познатим у свету моде.

Традиционална вештина и њихово умеће уплетено у мотиве Сирогојно џемпера, шездесетих година прошлог века, вођено ентузијазмом заљубљеника у овај крај, добило је нову, светску  димензију.

"Уз подршку Добриле Смиљанић која је дошла у Сирогојно, ми смо у то време много радили за иностранство и за домаће тржиште. Немци су нам поручивали 20.000 џемпера за месец дана да урадимо. Тада нас је било 3.000", сећа се Борка Чалдовић из Сирогојна.

Организована производња израде одевних предмета од исландске вуне, временом је постала  покретач развоја и Сирогојна, и других села, из којих је на стотине жена добило сигуран извор примања.

Радмила Радосављевић из Сирогојна каже да јој одговара што ради у кући, јер има стоку о којој мора да брине. Само од џемпера не може се живети, каже Гордана Чурдић, али уз додатне активности може.

"Почела сам да плетем када сам остала без посла", каже Дивна Јовановић. "Да би се зарадила солидна плата од 15 до 20 хиљада динара мора да се ради цело радно време."

За производњу, очувану и у најтеже време и поред интересовања тржишта, последњих година нема много плетиља које би наставиле традицију овог краја.

Данас само 700 плетиља успешно одолева најезди фалсификата и покушава да досегне "златно доба" и производњу од 80 хиљада одевних предмета који су стизали до модних центара широм света.

Директор "Сирогојно џемпера" Раде Љубојевић каже да ако држава буде направила добре законе у домаћој радиности и ако буду ослобођени великих намета које плаћају, онда ће "кренути у освајање нових подручја" и придобити нове плетиље.

Тек тада, сматрају у Сирогојну, где је модном ревијом обележено пет деценија рада, уследили би резултати и већа упосленост, а са њом и значајније повећање прошлогодишњег извоза од 800 хиљада евра.