Врањанске невесте код Озрена

Село Језеро на Озрену поноси се нетакнутом природом. Међутим, нема редовну аутобуску линију до најближе Сокобање, као ни сигнал за мобилну телефонију и интернет. Село би, кажу мештани, пропало да последњих деценија у њега нису долазиле Врањанке. Језеро данас поново тражи помоћ, јер има много нежења.

Скоро сви у селу имају неке везе с Врањанкама. Последња која је превалила више од 200 километара удаљености и из Врања стигла у Језеро је Соња Николић, мајка две ћерке.

"Тамо смо се срели, дописивали, чули, био је још два-три пута и онда сам ја дошла да видим и остала", каже Сања.

Марко Николић каже да је познато да су Врањанке најлепше у Србији.

Све је било спонтано, каже Олгица Павловић, прва Врањанка која је у Језеро дошла пре тридесет година, а за њом и друге.

Како су села у Србији све више пропадала мештани Језера постајали су свесни да су им село спасле управо Врањанке. Идеја да се у селу подигне чесма њима у част нажалост је пропала.

Драги Вељковић, чија је то била идеја, каже да тај план није пропао и да још увек постоји могућност да им се одуже на такав начин.

Од 260 становника, трећина је младих, и то углавном неожењених мушкараца. И док они не би о томе, старији су искрено забринути и предлажу да се девојке "увезу" да би село остало живо.

"То су кршни момци, лепи момци, моћни и стасали за женидбу. Значи, девојке могу да се пријаве, да се удају ту код нас", каже Драги Вељковић.

Иако су мештани Језера захвални Врањанкама, овај позив важи за све девојке у Србији.