Пожар на Тари – тврд орах

Ситауција са пожарима у Србији полако се смирује,. Сва жаришта су под контролом, осим на Тари. Пожар на Тари показао се као много тврђи орах него што смо очекивали, рекао је начелник Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије Предраг Марић, гостујући у емисији Око 11.

Овде можете погледати/преузети емисију "Око 11" 

Марић објашњава да ће гашење трајати неколико дана, без обзира на то што су на терену и људи и два авиона, јер је површина веома велика.

Да је тренутно ситуација под контролом око Чачка и на Златибору потврђује и Срђан Ковачевић, инспектор Управе за шуме.

"Проблем је код места Заовине на Тари, јер шуме нису отворене и нема шумских путева, па се сад ради на изградњи путева којима би се опасао терен како би могло да се дејствује", објашњава Ковачевић.

Ових дана је изгорело око 10.000 хектара шума, што представља око један одсто шума које Србија има.

"Иначе, имамо недовољно шума, а током протеклих неколико година изгорело је 58.000 хектара", каже декан Шумарскг факултета у Београду Милан Медаревић и објашњава да су то углавном хомогене површине под боровином.

Да је то врло опасно потврђује и Марић, који каже да на Тари чиста боровина гори несхватљивом брзином и врло је ризично за људе који гасе те пожаре, јер могу да остану врло брзо окружени ватром.

Сутра ће се наставити гашење пожара на Тари, на потезу од Заовина ка Мокрој гори.

"То се мора бранити, јер иза тога су највредније шуме Таре, затим десна страна кањона Бели Рзав – ту се још се не може говорити о стављању пожара под контролу, јер се ту још није стигло ни са пресецањем путева", каже Ковачевић.

Осим исте врсте дрвећа, боровине и недостатка путева, проблем је и врста земљишта.

"Петина територије Србије је на земљишту које подржава пожарне процесе. Зато треба сачекати да се пожари смире, и то не само високи, него и ниски", објашњава Медаревић.

Према његовим речима, редослед потеза је следећи: санација подручја, а онда се одмах може почети пошумљавање, што је сложен процес, јер саднице треба посебно неговати три до четири године.

Иначе, пошумљавање једног хектара кошта између 1.500 и 2.500 евра.

Недовољан број ватрогасаца

"Проблем су људи, јер има само 3.500 ватрогасаца, а требало би да их буде 7.000, а осим три хеликоптера и три пољопивредна авиона, немамо ништа друго", каже Марић.

Према његовим речима, проблем недостатка новца је хроничан, али је, како каже, важније улагати у превентиву, него у санирање штете.

"Једна од идеја јесте реактивирање цивилне заштите, а план је да се за годину дана оспособи и до 10.000 људи", каже Марић.

Марић истиче да су Србији потребни и мањи авиони за гашење пожара, а не канадери, јер немамо море нити друге велике водене површине.

У важне превентивне мере професор Медаревић убраја и изградњу пожарних путева.

"Требало је правити пожарне пруге да буду чешће. Проблем је што је много више четинара него што би требало да буде", каже Медаревић.

Додатни проблем је, сагласни су сви, недостатак безбедносне културе – људски немар и неопрезност.