Рогљевачке пивнице пуне туриста

Дунав и туристички повезује свих десет држава кроз које протиче, а уз њега иде и европски бициклистички пут Еуровело 6. Туристичка атрактивност Подунавља зависи од квалитета понуде сваке државе, понаособ. Зато је немачка владина организација за међународну економску сарадњу издвојила 35.000 евра за пројекат туристичког развоја источне Србије, а локална самоуправа, пет пута мање.

Интерес да се баве туризмом пронашло је 70 домаћинстава у неготинском крају. Они су се повезали, одштампан је пропагандни материјал, одлазе на туристичке сајмове, а жене израђују аутентичне сувенире за које добијају новац из фонда немачке организације.

Неготински крај познат је по производњи вина и чувеним Рајачким и Рогљевачким пивницама. И да разјаснимо. У пивницама се не пије пиво, већ вино. Овде верују да је реч пивница настала од назива за место где се пије винце.

Барбара Радосављевић из села Рогљево каже да туриста на пивницама има од почетка вегетације до касне јесени.

"Кад би се радило током целе године и кад би се само то радило, могло би да се живи искључиво од туризма", каже Барбара.

Услов за туризам током целе године су бољи путеви јер се овде, кад падне снег, кажу домаћини, једва и пешице стигне. Сеоски туризам ангажује све чланове домаћинства.

Гоци помажу мама Маријана и њено троје деце. Деца су тренутно на летовању, а кад се врате укључују се у посао. Спавање до подне Гоца не толерише.

"Никада нећу да заборавим речи моје мајке када ми је рекла кад сам била мала, покрени се, немој да ме гледаш, ја радим, а ти стојиш. Тако ја сада кажем својој деци. Покрените се, не могу све сама да одрадим", каже Гордана Зорковић из села Рогљево.

Сваког лета гостију све више. "Човек треба прво да зна одакле потиче, где му је база, а онда да прави ширу надоградњу", каже Јасмина Чолак из Београда.

Поред лепоте природе, гости хвале и топлу породичну атмосферу.

Ненад Петровић из Београда каже да се та атмосфера не може доживи у неком великом хотелу јер они тамо за то немају времена.

У пројекат развоја сеоског туризма укључене су претежно жене. "Оне су те које чувају традицију, које баштине ту традицију и које на неки начин традицију умеју да ставе у економску функцију", каже Бранислав Милић из Организација ГИЗ у Немачкој.

У приватном предузетништву у Србији има пет пута више мушкараца него жена. Међутим, анализе су показале да су жене када се у једном тренутку осмеле да уђу у воде приватног бизниса, веома борбене и тешко одустају од започетог посла без обзира на проблеме на које наилазе.

Дакле, да не бринемо. Сеоски туризам у Неготинској крајини је у сигурним женским рукама.