Удруживање - једини пут до тржишта

Све се више домаћинстава у Златиборском округу опредељује за производњу сирева који су, захваљујући квалитету, на тржишту већ препознатљиви као сјенички, златарски, златиборски и милешевски.

Ништа посебно, а све специјално - суштина је квалитета белих сирева који се производе у Јабуци код Пријепоља.

Старовлашке планине најчистијег биља, ваздуха и воде одредиле су порекло, традиција усавршила вештину, па остаје још само да се све наплати колико вреди како би сви били задовољни.

Мало даље, сир са Бабинске висоравни, у Македонији, у јакој конкуренцији европских сирева, освојио је убедљиво прво место.

Ипак, производ који има сигуран пласман и доноси вишеструку зараду, резултат је појединачне иницијативе и самосталног наступа. Зато се за њега, ван граница наше земље, мало и зна.

Субвенције би добродошле јер би се тако повећао број произвођача, сматра Богдан Досковић, произвођач козјег сира из Звијезда. Тада би лакше било организовати откуп и пласман, јер је производња сира два-три пута исплативија од продаје млека.

За пласман у иностранству, уз одговарајуће потврде хигијенске исправности, неопходна је и стабилна производња утврђених количина.

Ратко Ристовић, председник Удружења узгајивача говеда из Рожанства, каже да су својим пројектом конкурисали код Европске уније за бесповратна средства. Када би, како каже, мало помогла локална самоуправа, мало држава, то би се лако остварило.

"Млеко са овог подручја мора да има вишу цену", каже Зоран Мићовић, директор Управе за ветерину, "а то је могуће само кроз финални производ, када се сами произвођачи удруже и виде шта је њихов интерес."

Удруживањем, смањили би се и појединачни трошкови сваког произвођача за превоз, пласман, наступ на тржишту, контролу производа.

Ма колико то био дуг пут, исплатило би се више него сада.