Обичаји у стиховима

Веридбе, чауше, крштења и славски обичаји, али и народне пословице и изреке, нашли су места у стиховима Милутина Недића, 68-годишњег месара у пензији, из Јевремовца код Шапца.

Од оловке, папира и песама не одваја се од младости, каже Милутин, а стихови се лакше упамте: "Песма је за мене душевна храна. Када сам и у кланици радио физичке послове и враћао се кући уморан налазио сам времена за писање. Мени је писање одмор."

Ниједну од, преко пет стотина песама, како каже, није писао дуже од двадесет минута. Настајале су и у пола ноћи, а материјала је имао на све стране.

"На свадбама, на славама, вашарима, причаш са људима и увек неко нешто каже, а ја то одмах забележим", објашњава Милутин. "Дешавало ми се да са другаром на посао идем бициклом и он нешто каже, а ја увек имам оловку и папир, па сиђем с бицикла запишем то и онда идемо даље."

Део написаног нашло је место и у објављеној збирци "Српске народне изреке и обичаји". Чувару традиције школе су узвратиле захвалницама, а признања су стигла и од многих фирми и појединаца чије је резултате Милутин самоиницијативно стиховима осликао.

Пише за своју душу и само о успешнима. Деветнаест ђака који су за полазак у школу добили песму сви су одлични, а међу младенцима са његовим свадбеним стиховима нема разведених.

"Треба веселе ствари радити, а тужне нека остану иза нас", наглашава Милутин. "О веселим треба писати, а доказано је да људи који су весели и дуже живе."

До ведрог народног песника, како сам за себе каже, и нас су довели стихови, написани и достављени у редакцију поводом 35. годишњице шабачког Дописништва.