Органске фарме све популарније

Три генерације породице Белча поносне су на органски кромпир, који су почели да гаје прошле године.

Сорте и стајњак су за почетак набавили из иностранства, а против пламењаче и златице боре се биолошким, дозвољеним инсектицидима. За сада немају зараде и род јесте мало умањен, али је, како кажу, храна квалитетна и здрава.

"Ми смо тек на почетку и финансијских ефеката још нема. Прошле године смо сејали пшеницу која је отишла за домаће потребе, првенствено за исхрану живине. Сада имамо и неке друге биљке", каже Владимир Белча. "Најтеже је наћи тржиште, али се надамо продаји."

Владимиров син Дејан вратио се из града на село и жели да се бави пољопривредом. Он се нада да ће се у тој области нешто побољшати и да ће млади остајати на селу да се тиме баве.

У домаћинству Белча има доста живине, али и голубова, папагаја, дивљих фазана. План им је да и то претворе у органску производњу, због доброг меса и јаја.

Владимирова жена Љиљана је била чиновник, а сада је на фарми.

"Желим да гајим живину, ћурке и патке, које ћу их хранити нашом, здравом, органском храном", каже Љиљана. "Ми смо све ово почели са неверицом, али сада видимо да је у томе будућност."

У ширем окружењу Панчева има само десет органских фарми. Владимир Филиповић из Института "Тамиш" каже да су највећи проблеми за отварање органске фарме обимна документација, много радне снаге и нерегулисано тржиште.

"Добра страна је што све више маркета тражи органску храну и она се све више купује", каже Филиповић. "То је и добар потенцијал за туризам, јер посетиоци могу да имају туре где посећују фарме, купују производе, домаћини могу и да нуде смештај, промовишу старе занате."

У свету се органска производња повећава сваке године за 15 одсто. План Европске уније је да до 2020. године она чини чак двадесет одсто од укупне производње.