Меморијал Мике Антића

Мика Антић био је уредник, новинар, редитељ, омиљени писац поезије за децу, глумац луткарског позоришта, па и морнар. Пријатељи га памте као занесењака, авантуристу и романтичара.

Познат као песник љубави, Мика Антић је шездесетих година све више писао о небу, звездама, светлости и бесконачности, због чега је за тему овогодишњег меморијала одабран мотив космоса уњеговој поезији.

"Кроз чарапе испале ми ноге,
кроз капу ми расте моја црна коса.
Најлепше сам циганско дете
одавде до Дунава и до неба
и - сасвим до Сланкамена"
прочитала је Антићеве стихове глумица Искра Брајовић. Ту су биле и њене колеге Лена Богдановић, Радован Вујовић, Миодраг Петровић и Горан Султановић.

"Био сам млад глумац када сам упознао, тада већ легенду боемије и српског песништва", каже глумац Горан Султановић. "Углавном сам га слушао и био фасциниран."

О Мирославу Антићу говорили су књижевник и новинар Раша Попов и публициста Богдан Ибрајтер Тане.

"Ја сам био мало надобудан, дуге црне косе, глумац, а он ме пита да ли има нешто на свету што ја знам а он не зна", присећа се Ибрајтер. "Наравно да постоји, кажем. Пита он шта је то. Ја кажем ја сам једини млади песник који зна да увуче поњаве у машину косачицу за кошење пшенице. Онда сам морао то и да му покажем."

Поносни на чињеницу да је Мика рођен управо у Мокрину, мештани кажу и да је аутор Гаравог сокака и Плавог чуперка оставио много дубљи траг него што се то на први поглед види.

"Доказ за то је да и данашњи сценариста Мића Вујичић, који је у ужем избору за Нинову награду, као и млад писац, Срђан Тешин, чија је књига проглашена најбољом у Војводини за прошлу годину, а обојица су из Мокрина", каже председник месне заједнице Мокрин Горан Димитров. "Има нешто у Мокрину што је остало од Мике, иако нису ни у каквом крвном сродству."

У музичком делу Меморијала учествовали су Мартина Врбос, Данка Стојиљковић и тамбурашки оркестар "Мокас".