Краљевски чувари природе

Краљевско академско природњачко друштво "Балкан" основано је пре две године са жељом да својим радом помогне очувању природне средине, пре свега на подручју Краљева.

Друштво има око 150 чланова, а сваке године прикључују им се ученици средњих школа, посебно они који одаберу смерове на којима проучавају природну средину.

У припремама за прикључење Европској унији, Србији предстоји и дефинисање заштићених подручја "Натура 2000".

С обзиром на то да за велики број подручја и бројне групе биљака и животиња недостају подаци, чланови КАПД "Балкан", у сарадњи са другим институцијама, организацијама и експертима, раде на истраживању и прикупљању података о биодиверзитету Србије.

Један од пројеката, "Школа примењене биологије у заштити животне средине" финансирао је Центар за промоцију науке, док је пројекте "Урбани биодиверзитет - активна заштита и значај" и "Еколошки статус Западне Мораве у зимском аспекту кроз истраживање и едукацију", финансирало Краљево из градског буџета.

Млади активисти Краљевског академског природњачког друштва сматрају да је градска средина прилично добро очувана. Тридесетак кућица за птице које су већ су добиле прве станаре.

У градској зони очуване су и биљне врсте али, како напомињу у Друштву, у појединим врстама уочено је повећано присуство отровних материја.

Еколошки статус Западне Мораве

Активисти КАПД "Балкан" препешачили су дуж целе Западне Мораве, од Пожеге до Сталаћа, и избројали птице водених станишта.

Регистровали су укупно 56 врста, са око шест хиљада јединки. Такође су мапирани сви негативни фактори дуж реке - дивље депоније, копање шљунка, сеча шума, али и подручја која су очувана и значајна за даљу заштиту.

Осим за научна истраживања, све њихове активности имају изузетан значај у очувању животне средине.

Белоглави суп под будним оком краљевачких активиста

КАПД "Балкан" већ три године успешно сарађује на праћењу кретања белоглавог супа. Сваке године се алуминијумским, пластичним и крилним маркерима, маркира по двадесетак младих птица.

Прошле године на два белоглава супа постављени су сателитски одашиљачи, преко којих се добијају подаци о кретању те две птице. Циљ је да се прецизно одреде области њиховог кретања, како се на тим подручјима не би градиле ветроелектране, које су опасне не само за супове већ и за многе друге врсте птица и слепе мишеве.

Иначе, у специјалном резервату природе Увац, већ двадесет година се прати популација белоглавог супа, под руководством др Саше Маринковића са Института за биолошкка истраживања "Синиса Станковић" у Београду. Формирано је и хранилиште на коме се окупи и до 350 птица у једном тренутку.

Чланови Краљевског академског природњачког друштва "Балкан" верују да ће својим примером дати подстрек грађанима Србије да и сами, колико год су у могућности, допринесу очувању природне средине.