Дани малине

Пројекат "Малина преко границе", који се у Ариљу се реализује у сарадњи са канцеларијом Европске уније, на једном месту окупио је све оне чији посао је повезан са малинарством: 144 излагача, произвођаче, прерађиваче, стручњаке, произвођаче опреме.

У ариљске малињаке, који се у тој општини простиру на две хиљаде хектара, берачи тек пристижу, а још се не знају сви састојци "малинарског колача", бар када је цена у питању.

Милош Милојевић из Миросаљаца прве малине засадио је 1975. године. Сада, каже, стрепи шта ће после врелине остати да се обере:

"Биће ситна малина, ситна и цена! У хладњачама нам сада дају 100 динара за килограм."

Док Савез десет малинарских организација из Златиборског и Моравичког округа "Српска малина" тражи од хладњачара откупну цену 1,43 евра и најављује протесте, садашња цена различита је од места до места, и креће се од 85 до 110 динара.

У малињаке,где је ових дана на сунцу измерене температуре до 48 степени, берачи су стигли из Врања, Зајечара, Крагујевца, Прибоја. Дневница ће бити између 1.200 до 2.000 динара, што ће такође одредити цена малине.

Слободанка Николић је у Ариље дошла из Зајечара и ово јој је први посао берача. Каже да јесте вруће, али да жели да ради и кући понесе зараду.

Малине преко границе

У оквиру пројекта Европске уније, садња малине проширила се и преко границе, па ариљски стручњаци сада помажу пољопривредницима у Републици Српској.

Проф. др Светисав Петровић, који је највећи стручњак за малине у овом крају, каже да подручје Романије има добре природне услове и да је задовољан првим резултатима. Он очекује да ће једног дана постојати и романијско малиногорје:

"Није лако садити малину и постизати добре приносе у крају где за то нема традиције ни искуства, али неколико произвођача је већ успело да оствари одличне приносе."

Професор Петровић није заговорник великих засада малина. Првобитна замисао са којом је малина стигла у Ариље била да то буду површине које једна породица може да обради.

Тропски дани могли би знатно да смање принос и да берба буде готова за десетак дана, упозорава Петровић.

А она друга, слатка страна малине је сајамска, где су се Ариљци потрудили да покажу шта се то све од малина може направити.

Осим домаћица и њихових специјалитета, производе од малина понудили су и ђаци, чланови ученичке компаније Средње школе "Свети Ахилије". Они су, између осталог, правили малину у меду и чоколади.

Милка Савић из Миросаљаца каже да се од малине могу правити пите, торте, колачи, ликери, сокови, али да су најлепше, ипак, свеже.

Малина у разним облицима, али и као мотив на ручним радовима и једна маскота од малине, све то је део сајамског шаренила. А да је ариљска будућност, и поред свега, у малини потврдили су и најмлађи којима је малина била инспирација за цртање.