Један тумач за хиљаду људи

Од родитељског састанка, до прегледа, разних административних услуга присуство Марије Пешић, јединог судског тумача за знаковни језик у Лесковцу, је неопходно.

У Организацији глувих и наглувих Лесковца активно је 200 чланова, а у Јабланичком округу има их око хиљаду, и само један тумач за знаковни језик. Из организације упутили су позив свим институцијама у граду да наредног месеца на седмодневни курс знаковног језика пошаљу бар по једну особу, како би лакше комуницирали са особама оштећеног слуха.

И поред сталних позива да се институције укључе у учење знаковног језика, до сада се, одазвала само Национална служба за запошљавање.

Бојан Стевановић каже да немогуће споразумети се без тумача.

"Ми бисмо били презадовољни да свака фирма пошаље бар по једно особу на седмодневни курс где могу научити основне појмове. Овај језик није баук и брзо се учи", каже Марија Пешић.

Да би све завршили на време и са што мање проблема ту је преводилачки сервис за знаковни језик где се све заказује.

"Дошла сам да закажем преглед код доктора, али без тумача и без овог сервиса то би било тешко", каже Мира Михаиловић.

Једино место где воле да проводе време је Клуб за глува и наглува лица. Ту се, како кажу, виде, поразговарају и опусте.

"Овде имамо и интернет, а то је за многе једини пут да се информишу, да разговарају са пријатељима, јер већина наших пријатеља је глува. Наравно све то је могуће преко интернета и фејсбука", каже Слађана Пешић.

Бранимир Митић каже да у Клуб долази често, некада и сваки дан, али петком обавезно, јер тада играју шах.

Глуви јесу али, глувонеми не, јер, како кажу, они имају свој знаковни језик који очекују да буде стандардизован и признат, јер је то једини начин да се њихов положај побољша.

Ана Божић, секретар Градске организације глувих каже да је важно доношење закона о признавању језика глувих и наглувих Србије како би се побошљао положај глувих и како би почели да уживају и уставом гарантована права.

"Битно нам је и да се у јавности створи навика о употреби преводиоца за знаковни језик приликом разних манифестација", додаје Божићева.

Законом би глувима била доступнија сва јавна дешавања, телевизијски садржаји, али и образовање, јер се они сада школују у Нишу, а подаци говоре да ниједна глува особа у Лесковцу нема факултетску диплому.