уторак, 20.03.2012, 08:45 -> 00:13
štampajПротест радника "Магнохрома"
Бивши радници "Магнохрома", који су пешице кренули за Београд, вратили су се назад аутобусима у Краљево. Они ће, како кажу, сутра одлучити о даљим потезима у вези са својим захтевима. Радници намеравали да разговарају са неким из Владе, како би се пронашло решење за неисплаћене зараде.
Око 300 радника бивших радника краљевачког "Магнохрома" прекинули су вечерас око 20.30 блокаду Ибарске магистрале између Београда и Краљева, код Мрчајеваца и вратили се у Краљево аутобусима које им је послао градоначелник Љубиша Симовић.
Један од бивших радника Лазар Павловић рекао је за РТС да су протест наставили у згради краљевачке Скупштине, додавши да ће одлуку о даљим потезима у вези са својим захтевима донети у среду.
Радници "Магнохрома", који су кренули пешице за Београд, поподне су блокирали Ибарску магистралу, како би обезбедили аутобусе који би их превезли до Београда.
Негде око 16 часова стигли су у Мрчајевце, где су првобитно намеравали да се одморе, а потом су ипак одлучили да поново блокирају Ибарску магистралу.
Радници су планирали да дођу до Владе Србије, где је требало да буду примљени. Они траже исплату заосталих зарада на основу судских пресуда.
Они су јутрос кренули пешице за Београд, а онда су у селу Милочај код Краљева блокирали Ибарску магистралу тражећи аутобусе за наставак пута.
Након краће блокаде магистрале, радници су наставили пешице ка Београду, јер им локална власт није обезбедила аутобусе, а током задржавања у селу Милочај једном раднику је позлило и он је одвезен у Хитну службу.
Већина ових радника је и пре четири године, 18. марта 2008. године, такође пешке кренула за Београд, али су после двадесетак километара по њих дошли аутобуси и превезли их до главног града.
У то време била је раскинута приватизација "Магнохрома" и они су тада тражили плате и трајно решавање будућности предузећа.
После месец и по дана одобрен им је социјални програм и око 1.900 радника је напустило предузеће.
Део договора био је да радници наредних годину дана не траже заостале зараде и да ће им оне у том року бити исплаћене продајом имовине "Магнохрома" која није у функцији производње.
Пошто нису добили новац, око 1.300 бивших радника тог предузећа покренуло је судски поступак који је пре неколико месеци окончан у њихову корист.
По овом основу "Магнохром" дугује око 570 милиона динара, а са каматама и судским трошковима дуг прелази милијарду динара.
Одбијен предлог Агенције за приватизацију
Агенција за приватизацију предлаже да се продајом имовине која није у функцији производње обезбеде средства за исплату заосталих зарада. Тржишна вредност те имовине процењује се на 1.600.000 евра. Вредност имовине расте, јер и "Магнохром" све боље послује.
Само од извоза, у протеклих годину дана остварен је приход од четири милиона евра. "Један део средстава био би обезбеђен из продаје те имовине", наводи Ђорђе Косановић, заступник капитала "Магнохрома". Други део средстава добио би се, практично, из приватизације обе фабрике.
Директор Агенције за приватизацију Владислав Цветковић рекао је да се мора пронаћи решење за измирење потраживања бивших радника "Магнохрома" и нагласио да та фирма "има јако добру перспективу поновне успешне приватизације".
"Имамо чињеницу да акумулиране неисплаћене зараде из периода деведесетих које су ушле у фазу извршних судских пресуда на неки начин доводе у ситуацију да морамо то решење да пронађемо", рекао је Цветковић на конференцији за новинаре на којој је било речи о ефектима приватизације.
Цветковић је рекао да је радницима понуђена солуција која "у великој мери, у материјалном смислу задовољава измирење њихових обавеза".
"Они су то одбили. То је била најбоља могућа понуда коју смо ми у датим околностима, у оквирима што су наше надлежности, могли да предложимо како би се обезбедио један нови инвестициони циклус од 60 милиона евра", рекао је Цветковић.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 6
Пошаљи коментар