Органска производња - шанса за развој

Природних потенцијала за органску производњу у Србији има, донет је закон, а очекује се и уредба за 2012. годину о подстицању такве производње. Међутим, недостаје едукација произвођача о предностима органске хране. То је и један од разлога што се, тренутно, у Јабланичком округу само један пољопривредник бави органском производњом.

Породица Коцић у селу Орану код Бојника има најсавременију,еколошку фарму оваца. Од кукуруза и овса, који сеју на 40 хектара, преко пашњака и планинске воде, до простора у коме чувају стадо од 700 оваца и јагњади француске расе, све је природно, чисто и здраво.

После три године захтевне, контролисане и, кажу, исплативе органске производње, породица Коцић ће за десетак дана прва у Јабланичком округу добити и цертификат.

"Тај цетрификат ће нам омогућити да допремо до купаца који желе органски производ и да добијемо бољу цену у продаји", објашњава Звонимир Коцић.

Шансу за развој у општини Бојник виде управо у органској пољопривредној производњи јер за то имају све услове.

"У плану је отварање мини млекаре за производњу биомлека", најављује Драган Рајковић, директор Фонда за развој пољопривреде. "Тренутно разговарамо са кооперантима који су заинтересовани за такву производњу."

У пластеницима Јужног Поморавља могли би да се гаје органски парадајз, краставци и паприке, али се ниједан повртар још није осмелио да почне такву производњу.

Поједини прерађивачи, међутим, већ најављују покретање органске производње. Један од њих је Горан Рашић, прерађивач из Лесковца: "Планирам да ове године купим органску цертификовану паприку. Производићу органски ајвар за страно тржиште. "

У Немачкој,Француској и Италији највише се купује еколошка храна. Потражња је све већа.

Шта Србија може да понуди

Снежана Ољача, председница стручног савета за органску производњу, наводи да се у Србији највише производи органско воће:

"Јабуке, шљиве, малине и бобичасто воће су, уједно, и наши највећи потенцијали за извоз."

Производња органске хране на југу Србије је тек у повоју. Интересовања има, па ће зато произвођачима значити подршка Центра за развој Јабланичког и Пчињског округа и аустријске Развојне агенције.

"Циљ је да придобијемо аустријско тржите", истиче Милан Полак, представник аустријске Развојне агенције. "Да доведемо аустријске фирме са којима ће српски произвођачи остварити добру сарадњу."

Пут до добијања цетрификата у органској производњи је дуг. Потребно је више рада, приноси су мањи, али су зато цене органских производа и могућности за извоз знатно веће.