Шахисти су један род

Један од четрдесетак чланова Шаховског клуба "Свитања" у Нишу је 51-годишњи Небојша Ђукић. Шах игра више од 40 година, актуелни је првак Србије у  шаху за слепа и слабовида лица и члан репрезентације.

"Шах ми је хоби", каже Ђукић. "Нисам професионални шахиста, али значи ми доста, опушта ме."

Милош Јовановић је такође члан клуба, каже да долази два пута недељно у клуб, игра шах и дружи се.

Клуб је пре једанаест година формиран из шаховске секције Савеза слепих у Нишу и тиме је члановима омогућено да играју и са онима који виде, са бољим, искуснијим и квалитетнијим играчима.

Председник Скупштине шаховског клуба "Свитања" Драган Богдановић каже да је клуб, од једне шаховске секције, доспео до српске лиге "Југ", где имају и другу регистровану екипу која укључује и особе са инвалидитетима друге врсте.

"Генс уна сумус" што у преводу значи "Један смо род", мото је шахиста у целом свету и потврда да се међу њима не праве разлике. Клуб "Свитања" остварује добру сарадњу и са Регионалним шаховским савезом у Нишу.

Према речима Александра Величковића, председника Регионалног шаховског савеза Ниша, овде причају о свим проблемима, али је шах на првом месту: "Често одржавамо састанке Регионалног шаховског савеза, како бисмо успоставили што бољу сарадњу

Један од већих планова у клубу је одлазак на Шаховску олимпијаду која се ове године одржава у Индији. Наравно, уколико успеју прикупе 10.000 евра.  Новац је потребан и за адаптацију простора, у који је за протеклих годину дана уложено око хиљаду евра. Од града добијају око 100.000 динара годишње, али за остварење планова, кажу, то није довољно.