Вољом и упорношћу до успеха

Од војне униформе и фудбалске лопте до 2001. године, авио-механичар и голгетер Митар Паликућа није се одвајао. Данас, једанаест година после саобраћајне несреће, његов живот су инвалидска колица и рекети за стони тенис.

Опоравак од повреде био је дуг и тежак, али је, каже, много теже било да се суочи са истином и избори с предрасудама.

"Једноставно сам желео да живим живот пуним плућима, да идем напред, да све што је било лоше и што сам доживео остане иза мене и успео сам. Нисам се предавао. Некадашњу вештину ногу заменио сам вештином руку."

У дому Паликућа, уз фудбалска признања, бројни пехари и медаље освојени за стонотениским столом. Поред породице, сваком новом Митровом успеху радује се и супруга Милица.

"Прихватила сам га таквог какав јесте. Од самог почетка смо се пронашли и сложили. И никад ми то није био проблем, срећни смо, заљубљени, а он је диван човек."

Митрова мајка Милена задовољна је што се њен син није предао и што је ишао напред, јер је, како каже, његова срећа и њена срећа.

Свакодневни тренинзи и труд донели су му златну и бронзану медаљу на европском првенству. За резултате, упорност и подстрек другима Шапчани су га као личност године наградили плакетом "Јеврем Обреновић". За Митра, то је додатни подстрек ка остварењу будућих снова.

"Један мој сан је Олимпијада, а други – да постанем отац. Надам се у скорије време. Када имаш циљ, имаш и снаге и воље", истиче Митар Паликућа.

Упорност, истрајност, жеља и подршка најближих најважнији су да би се ублажили проблеми и храбро кренуло напред, каже Митар Паликућа, који са Милицом из Штитара, села надомак Шапца, редовно путује на тренинге у Нови Сад.