Јунаци Пештери

Мирсад Хоџић и двојица његових пријатеља, по највећим сметовима и невремену, ризикујући живот, помажу да се евакуишу болесни и стари, траже завејане у снегу, допремају храну и лекове до најзабаченијих села на Пештерској висоравни.

Мирсад је некадашњи првак Србије у биатлону и своје спортско умеће  желео је да искористи како би помогао људима у невољи:

"За ових четрдесет дана имали смо стотинак акција спасавања. Није лако. Снег је висине и до метар, а терени су и иначе неприступчни због конфигурације земљишта. Међутим, заборавимо на муку када помогнемо људима у невољи."

Тројица Сјеничака спасли су многе - болесне и старе, труднице, бебе...

"Сва тројица смо врсни скијаши, тако да тамо где не можемо да допремимо храну и лекове моторним санкама користимо скије", објашњава Мирсад. "Често и пешачимо по неколико километара. Мора се и тако, јер знамо да нечији живот зависи од нас. И онда успевамо."

Нема пара које могу да плате осмех на лицу људи који су изгубили наду 

Чим су прва села  на Пештерској висоравни остала у блокади, одмах после Божића, Мирсад Хоџић, Мехо Угљанин и, најмлађи од њих, Омер Хоџић пријавили су се Општинском штабу за ванредне ситуације  у Сјеници.

Пошто се до већине села не може механизацијом, они су предложили да крену моторним санкама. Оформили су и Горску службу за сапасавање. И све то без динара надокнаде.

Мехо Угљанин каже да зна како је то када су људи у невољи:

"Овде  је прави пакао. Дуго година сам у спорту, био сам првак Србије у биатлону, учествовао сам на Олимпијади у Сарајеву и сматрам да би био грех да као спортиста не искористим своје вештине, искуство и издржљивост да помогнем немоћнима."

Уместо да спавају ноћу, они на позив крећу у акцију спасавања.

У снежној блокади 15.000 људи

Са њима је према селу Царичина на Пештерској висоравни, моторним санкама,  кренула и екипа РТС-а.

До ових људи нико се није пробио кроз сметове већ 40 дана. Домаћин Рифат Кораћ и његова супруга топло су их дочекали и захвалили на намирницама које су спасиоци донели:

"Ви сте први који сте нас посетили. Овде, осим дивљачи, ништа нема. Прве комшије су далеко, па се ретко посећујемо."

Више од петнаест хиљада људи на Пештерској висоравни је у снежној блокади. Међу њима је много болесних и старих.

Ферхан Кораћ се на коњу упутио лекару, у Сјеницу. Нестало му је, каже, лекова за притисак, а и нога га боли. Спасиоци су, наравно, старом горштаку помогли да безбедно стигне до лекара.

Спасилац тринаестогодишњак

Најмлађи међу пештерским јунацима, како их сви зову, је Омер Хоџић који има само 13 година. Добар је спортиста и првак у нордијском скијању. Он се радо придружио стрицу Мирсаду:

"Аџо Мирсад ми је предложио да са њима оснујем Горску службу и да спасавамо људе. Допала ми се идеја и то је за мене био прави изазов. Нисам се покајао. Видео сам колико смо потребни људима и колико нас жељно ишчекују."

Омер каже да му не сметају ни снег ни ветар: "Није ме страх ни када ноћу кренемо да спасемо некога."

А било је ситуација када је спасавање, како каже Мирсад, постајало немогућа мисија:

"Најтеже ми је било када смо на скијама, пуних десет сати, прешли 20 километара да бисмо стигли до Љубише Секулића у Шиповик. Била је ноћ и морали смо да понесемо лекове. Код њих нико није успео да се пробије више од тридесет дана. Никад нећу заборавити израз лица тих људи, њихову захвалност. Вратили смо се кући тек касно у ноћ - уморни , али задовољни што смо успели да човеку спасемо живот."

Мирсад, Мехо и Омер заслужни су за спасавање живота великог броја људи на Пештерској висоравни. Њима су се придружили и припадници полицијске станице и Кризног штаба у Сјеници, тако да их данас има петнаесторо.

По свему судећи, за све њих биће још много посла, јер је снег поново завејао путеве и села на Пештери. А сурова пештерска зима зна дуго да потраје.