У Босилеграду тешко и без снега

Крајњи југоисток Србије данима је био завејан, а снежне падавине и ниске температуре донеле су мештанима Босилеграда додатне невоље. Стање се полако нормализује.

Мала Бојана, рођена пре седам дана у Сурдулици, са мамом Горданом је преко завејане Власине у Босилеград стигла теренским возилом.

Гордана Петров каже да се плаши како ће сада до куће узбрдо, јер је морала раније да оде у породилиште због снега.

До родног Рикачева, на моторним санкама беба је морала  у очевом наручју још два километра, а тамо где се могло, локална механизација је просекла пут. До најудаљенијих махала се и даље иде пешке.

Људима који живе на обронцима планине Црнок, лети је до Босилеграда потребно више од два сата хода. Зими, двапут више. Снег је кроз шуму до најудаљенијих села дубок педесет центиметара, па су зато многи били одсечени петнаест дана.

Тони Здравков, багериста каже да је стварно напорно, да раде непрекидно месец дана.

У селу Зли До живи 160 људи, а има и младих. Продавнице нема, па их намирницама обично снабдева учитељица. Међутим, пошто је распуст, намирнице и не стижу у село. До куће Милице Гигове  Злом Долу, кроз снег води само путања. Направиле су је комшије које јој свакодневно доносе дрва, јер су је синови последњи пут обишли пре Нове године.

Милица каже да напоље уопште не излази и да се тешко живи преко целе године, нарочито када завеје снег.

Због великог снега и расуђености општине двадесет тона нафте помоћи је потрошено, па где затреба, уместо машина послужи и лопата.

Председник општине Босилеград Владимир Захаријев каже да људи најпре траже инфраструктуру, а онда лекове и помоћ у храни, а да општина одређује приоритете, иако се дешава да у једном дану имају и по двадесетак интервенција.

Општина Босилеград ангажовала је дежурне екипе и искључиво локалну механизацију, јер им, како кажу, никаква помоћ још није стигла. Војска је најављивала помоћ у механизацији, али је изостала.