Копаоник у очима путара

Чим се Копаоничке падине забеле ка нашем највећем ски центру похрле туристи. Кривудавим путем из подножја крећу у освајање врха планине, често несвесни њене хировитости. Моћну и непредвидиву природу Копаоника боље од других знају путари који се са њеним ћудима зими боре, кротећи је са две стране.

Драгољуб Марковић има двадесет и шест година стажа и шеф је зимске службе "Крушевац пута"на Сребрнцу који постоји од 1985. године.

"Врло је тешко зими због планинских услова. Екипа је седмочлана и смењује се сваке суботе. Када су услови нормални ради се у две смене. Устајемо у три ноћу, тада почиње ноћна смена која се завршава у 11 сати, ако проблема на путу нема. Али ако веје, радног времена нема", каже Марковић.

Он додаје да се пут чисти док не буде проходан без обзира да ли је ноћ или дан.

Највећи непријатељ им је, како кажу, ветар. Када дуне олујном јачином на Јарму, где се крушевачки путари сусрећу са новопазарским, брзо створи сметове и до три метра висине.

"Ово су муке Танталове! Мада искрен да будем, ова зима није лоша ни за скијаше ни за нас. Најтеже је било пре пет и шест година када је из правца Јошаничке Бање седам дана била проходна само једна трака. Најдраже ми је када помогнемо људима који су завејани и заробљени у снегу. То како нам се обрадују тешко је описати. Лепо је и што се већина њих после јави када заврше одмор и безбедно крену својим кућама", каже Слободан Тијанић, који ради као путар у предузећу "Нови Пазар" АД већ десет година.

Најискуснији међу путарима са обе стране планине је Вујица Ратковић који већ тридесет зима предводи екипу из Новог Пазара.

"Ми смо уиграни тим који се не смењује током године. Нас петнаест који почнемо сезону, скупа је и завршавамо. Одржавамо 65 километара пута Рудница-Копаоник, Јошаничка Бања-Копаоник, Јошаничка Бања-Дренска клисура и Копаоник-Јарам", каже Ратковић.

Највећим успехом, како каже, сматра то што за двадесет и једну годину, од када постоји њихов пункт, нису имали већу материјалну штету, саобраћајку нити жртву.

"Најтеже је када морамо да интервенишемо после ледене кише. Ту ни једно средство не помаже већ само људско срце. Тада се преко кабине баца шљака и со да би се ми остали спустили", каже Ратковић.

"Нису зиме као што су биле", каже Вујица. Последњих двадесетак година мање је снега, мећава и сметова, па је и путарима боље, али, како кажу, када веје предаха нема. Да гости до врха Копаоника брзо и безбедно стигну раде и ноћу једнако вредно као и по дану.