Мештани против Националног парка Тара

Како нису учествовали у припреми Нацрта новог закона о Националном парку Тара, житељи села Заовина траже његову измену, противећи се проширењу Националног парка на 6.000 хектара њихових приватних поседа.

Закон им, како кажу, доноси строжији режим заштите од оног какав имају као предео изузетних одлика. Житељи шест месних заједница, које су већ у саставу Националног парка, траже изузимање њихових поседа из парка.

"Самим тим режимом, усвојеним од стране Републичке скупштине, управљач ће добити веће права, а локално становништво, у смислу остваривања својих делатности било би на неки начин ограничено", каже Милан Божић из села Заовине.

Своје захтеве темеље, кажу, на искуству мештана који живе у оквиру Националног парка.

"Дивљач нам прави огромне штете које се слабо плаћају, врло тешко се изведе процедура да би дошли до неких својих средстава", каже Милош Стевановић из Јагоштица.

Скупе и дуге су и процедуре за добијање грађевинских дозвола, а ни у инфраструктуру није уложено колико се очекивало. У Националном парку се слажу да у будућем закону, треба уважити примедбе грађана, али и да се примедбе не могу генерализовати.

"Наша сазнања су другачија. Ми сарађујемо са великим бројем грађана у подручју Националног парка у свих шест месних заједница. Из тих месних заједница има јако пуно запослених, од двеста запослених, сто шездесет и осам су из тих села", каже директор Националног парка Тара, Бобан Томић.

Подржавајући захтеве седам месних заједница, и општина Бајина Башта тражи од Министарства продужење рока за спровођење јавне расправе.

"Људи нису благовремено информисани о ономе што је припремљено у Министарству. Дијалог треба наставити да би се дошло до решења које је прихватљиво и за државу и за грађане", каже председник општине Бајина Башта Златан Јовановић.

Државни секретар Министарства животне средине, рударства и просторног планирања Ивица Радовић истакао је да се неће радити ништа што је противно интересима грађана као и да ће све бити у складу са решењем које се уклапа у међународни режим заштите и вредновања природног ресурса.

Закон, који је иначе већ требао да буде донет, сачекаће јавну расправу у седам бајинобаштанских села, како би будући закон, осим заштите природе, селима донео и очекиван економски и социјални развој.