Добровољни давалац крви

Своју племенитост Панчевац Зоран Терзић показао је по стоти пут, добровољно дајући крв, већ тридесет година. Највећа награда му је, каже, што је помогао многим људима.

"Осећам се добро, као и увек кад дам крв. Да се не осећам добро, не бих то радио, јер само здрав човек може да да крв и тако помогне неком. Почео сам још као средњошколац, после у војсци, а онда као радник рафинерије, где има велики број добровољних давалаца. Нажалост, сада је то мало занемарено", прича Зоран.

Зоранов пример, на срећу, следе и многи други Панчевци. Залихе крви увек мора да се обнављају, и баш зато су неопходни редовни даваоци.

"Ово ми је седамнаести пут да дајем крв. Радим то из чисто хуманих разлога, два пута годишње, али је добро и за мој организам и моје здравље. Некад су добровољни даваоци путовали по целој бившој Југославији, а сада тога више нема", каже Саша Гргић.

Панчевачки Завод за трансфузију годишње организује око 130 акција. Често одлазе у предузећа, а последњих година, пошто се гасе многа од њих, имају другачију стратегију.

Јелена Пешић, начелница Службе за трансфузију крви у Панчеву каже да им је сада приоритет едукација средњошколаца.

"Едукујемо их колико је важно дати крв, тако да стварамо нове генерације давалаца, а они своја знања и позитивне ставове о томе преносе својим вршњацима", каже Пешићева.

Тренутне залихе крви у Панчеву су задовољавајуће. У време празника смањен је број планираних операција, тако да ће, надају се, све потребе бити подмирене.