Живети уз границу

Погранично село Бадовинци, некада само окретиште локалног аутобуса, данас је, са више од двадесет трговина, десетак угоститељских објеката и бројним занатским радњама, далеко испред многих мачванских села.

Границу на Дрини овде су тешко прихватили, али не крију да су се шверцом преко реке, деведесетих година прошлог века, овде многи окористили.

"Тај новац су зарађивали лако, а олако су га и трошили", сећа се Горан Алексић.

Данас жале што, док су могли, нису више уложили у пољопривреду, од које у Бадовинцима живи 1.500 домаћинстава.

Трећина атара Бадовинаца је на другој страни Дрине. До њива у Семберији границу прелазе готово свакодневно.

Добре и лоше старне живота поред границе

Уз уредну документацију за тракторе, мештани немају проблема са преласком, али их и даље мучи питање својине и надлежности.

"Имамо тамо шуме и земљу, па нам се поткрада", каже Петар Бирчаковић. "Секу нам шуме, а немамо заштиту."

Немају проблема само власници земљишта, већ и чланови Ловачког друштва "Мачва", истиче Миливоје Товиловић:

"У ловачком друштву нас је пет стотина, али немамо где да ловимо, јер нам је ловиште преко Дрине."

Некада су у Семберији вредни Бадовинчани у продавали све, од купуса до стоке.

"Чим је сужено тржиште, мање је пара, мање свега", каже Љубисав Бојић. "Немамо где да продамо."

Живот уз границу донео им је развој услужних делатности и могућност набавке кућних потрепштина с обе стране реке.

"Искористили смо то што смо погранично место", каже Александар Илијашевић, председник Савета месне заједнице Бадовинци. "Имамо већи транзит, већи промет робе. И поред пољопривреде, којом се већина
мештана бави, трудимо се да све што имамо од тога уложимо у инфраструктуру и задржимо младе на селу."

Уз пошту, здравствену, ветеринарску станицу, на десетине  мини фарми и више предузећа, село сада - истичу мештани - има перспективу. Отуда и нада да се број ђака у школи више неће смањивати.